Robert Henigen, šef britanske tajne službe GCHQ, u komentaru koji je
napisao za „Fajnenšel tajms“, optužio je američke tehnološke firme da
zatvaraju oči pred zloupotrebama njihovih usluga, i da ne sarađuju
dovoljno blisko sa službama bezbednosti. Sedamnaest meseci nakon otkrića
Edvarda Snoudena o monstruoznoj praksi sveobuhvatnog nadzora digitalne
komunikacije od strane američkih i britanskih tajnih službi, čini se da
je novi šef GCHQ voljan da preuzme inicijativu i sam odredi pravac
diskusije. „Pravo na poverljivost nikada nije bilo apsolutno pravo“,
napisao je Henigens i prebacio Snoudenu da je svojim otkrićima podržao
teroriste.
Slučaj je hteo da je tekst izašao baš u ponedeljak (3.11), na dan kada
je skoro 800 kilometara dalje od spokojnog Čeltenhema gde je sedište
GCHQ, u isto tako spokojnom Bonu, u ekskluzivnom krugu, diskutovano o
konfliktu između interesa bezbednosti i zaštite podataka, između
privatne sfere i nadzora, između kibernetičkog kriminala i tehničkih
mera zaštite.
Prisluškivanje – pretnja za demokratiju
Dojče telekom i Minhenska konferencija o bezbednosti su po treći put
organizirali Samit kibernetičke bezbednosti. Konferenciji održanoj u
naizgled futurističkoj konferencijskoj sali u bonskoj centrali Dojče
telekoma, prisustvovalo je oko 180 visokorangiranih učesnika iz
političkog i ekonomskog života. Organizatori su posebnu pažnju posvetili
širokom spektru učesnika na podijumskim diskusijama: Tako je jedan od
učesnika bio predstavnik GCHQ, kao i Ben Vajzner koji radi za američki
Savez za zaštitu građanskih sloboda i uz to je jedan od advokata Edvarda
Snoudena. Vajznerom zaključak je sledeći: sposobnost za masovno
špijuniranje je, dugoročna pretnja slobodnom društvu i demokratiji.
Informatički savetnik Endi Meler-Magun zalaže se za šifriranje
U Bonu se moglo osetiti koliko su duboke tragove ostavila Snoudenova
otkrića i skandal oko NSA na informatičku branšu, odnosno koliko je
poverenje – uništeno. A poverenje je ono od čega živi kompleta
IT-sektor. Skoro dve trećine vodećih nemačkih menadžera smatra da je
neophodno stvoriti evropsku alternativu za najveća informatička
preduzeća iz SAD, navodi se u Izveštaju o kibernetičkoj bezbednosti
objavljenom tokom održavanja bonske konferencije.
Odgovor šefa Telekoma Timotojsa Hetgesa na masovno špijuniranje podataka
je sledeći: on svojim potrošačima obećava da podaci više neće napustiti
Nemačku ukoliko su pošiljalac i primalac u Nemačkoj.
Na Edvarda Snoudena u Bonu je podsetio i Endi Meler-Magun, bivši
portparol Haos kompjuter-kluba i informatički savjetnik. Snouden je
jasno pokazao koliko je važno šifriranje podataka, reako je Magun i pri
tom nije propustio priliku da pomene slučaj firme RSA. Ta firma je,
prema medijskim navodima, u zamenu za deset miliona američkih dolara,
omogućila da NSA ima pristup njihovim šifriranim programima. Magun je
zato zatražio nezavisno sertifikovanje za takva šifriranja kako bi se
takvi propusti postali transparentni za korisnike.
Milion napada dnevno
Konferencije o kibernetičkoj bezbednosti žive od zastrašujućih
scenarija. U tom smislu, domaćin konferencije Timotojs Hetges je već na
početku zasedanja imao šta i da ponudi: Nemački Telekom beleži dnevno
milion napada, rekao je šef Hetges. On je izneo još neke statističke
podate: devet od deset nemačkih firmi je 2014. godine registrovale
napade „spolja“, šteta od kibernetičkog kriminala širom sveta iznosi
godišnje 575 milijardi američkih dolara, naveo je Hetges pozivajući se
na studiju Centra za strateške i međunarodne studije iz Vašingtona.
Volfgang Išinger, predsjedavajući Minhenskoj konferenciji o bezbednosti,
se na primeru Ukrajine osvrnuo i na geopolitičku dimenziju problema:
„Rat se, kao sredstvo politike, vratio u Evropu. Jedna njegova dimenzija
jeste i kibernetički prostor“.
Donaćin Hetges i Išinger
S obzirom na činjenično stanje, tema kibernetička bezbednost u
međuvremenu je prepoznata među vodećim menadžerima preduzeća, a stigla
je i u hodnike političke moći. To nije uvek bilo tako. Ko još
nije čuo za anegdotu o političarima ili šefovima firmi koji su tehnički
toliko neobavešteni da im njihove sekretarice štampaju elektronsku poštu
i ostavljaju im na stolu? Ta generacija je do sada ipak u najvećem
broju odstupila. Samosvest o rizicima digitalnog sveta u poslednih
godina dramatično je porasla, konstatovano je u Bonu. Ipak, ta
konstatacija mora se dopuniti: isto toliko je porasla i zavisnost
modernog industrijskog društva od funkcionalne i bezbedne informatičke
infrastrukture.
Ko je najveća opasnost?
S pogledom na tzv. „Internet stvari“ (Internet of Things – IoT) i
rastuće umrežavanje produkcionih procesa kroz „Industriju 4.0“, Brigite
Cipris, parlamentarna državna sekretarka u nemačkom Ministarstvu
privrede, došla je do suštine stvari: „U svetu u kojem je svaki šraf
'pametan' (smart), raste i bezbednosti rizik“, poručila je bivša
ministarka pravosuđa.
Ostaje nejasno ko predstavlja najveću opasnost: tajne službe kao što su
NSA, GCHQ ili BND, kibernetički teroristi koji pozivaju na digitalni
džihad ili visokoorganizovane i specijalizovane kriminalne bande?
Ili od bezbrižnost potrošača – odnosno, kako je to na kraju diskusije
pomalo rezignirano i sležući ramenima rekao šef Telekoma Hetges: „I
najsigurniji ključ je beskoristan ako se nalazi pred vratima, ispod
otirača“.
Dojče Vele
_660x330.jpg)
11:22h
