Бечеј: Скадар на Тиси чека мајсторе

БЕЧЕЈ: Дуго очекивана трећа фаза изградње фискултурне сале у дворишту ОШ „Петефи Шандор“, по последњој најави, требало је да почне 1. октобра, али мајстора још нема.

Радови вредни око 7,5 милиона динара поверени су новосадској фирми „Империал Билдинг“, која се једина јавила на расписану јавну набавку, и обавезала да посао буде окончан за месец дана. У овој фази радова предвиђено је да се поставе врата и прозори, да се уради уради водоводна и електро инсталација, омалтеришу и окрече зидови.

Иако није на Скадар на Бојани, већ крај Тисе, градња се пословично отегла још од 55. рођендана школе у октобру 2010. године, у међувремену промениле су се две гарнитуре локалне власти, али како се ради неће бити изненађење ако генерација, која је тада започела, заврши школовање и не одржи ниједан час физичког васпитања у објекту који им је обећан на почетку школовања.

-За трећу фазу изградње фискултурне сале прошлог новембра је 3,6 милиона динара одобрио је Покрајински секретаријат за омладину и спорт, а како локална самоуправа није обезбедила преосталих 3,8 милиона динара, нисмо били у могућности да распишемо јавну набавку. Овог лета је Општина путем кредитног задужења обезбедила свој део средства, завршена је јавна набавка и имали смо обећање извођача радова да ће почетком октобра почети с послом и завршити га у року од месец дана. Свакодневно их очекујемо - рекао нам је директор ОШ „Петефи Шандор“ Енглеберт Сич Будаи.

Завршетком треће фазе, кад год да то буде, не завршава се изградња фискултурне сале. Јер, за завршну четврту фазу потребно је обезбедити нових десетак милиона за решавање система грејања и опремње сале неопходним справама и опремом, како би објекат био функционалан. За то време, „петефијевци“ као и пре пола века, физичко васпитање у зимском периоду раде у импровизованом простору две оронуле учионице.

В. Јанков, Дневник

Kukuruz neobran zbog niske cene

Novosti online, N. SUBOTIĆ - J. SUBIN

Visoka vlaga u zrnu kukuruza odlaže žetvu, a setva ozime pšenice tek na početku. Klipovi skinuti sa samo 25 odsto njiva

ŽETVA kukuruza daleko je još od završetka, a već je uveliko počela setva pšenice u Srbiji. Mnogi poljoprivrednici ne žure sa skidanjem kukuruza, jer je vlaga u zrnu velika, a cena preniska. Nisu ni troškovi setve mali, pa je tek mali deo njiva posejan.

- Kukuruz je skinut sa nekih 25 odsto od ukupno zasejanih površina - kaže Vukosav Saković, predsednik Fonda za žito. - Proizvođači čekaju da padne vlaga, da bi što manje koštalo samo sušenje kukuruza. Jer, ako se bere sa vlagom iznad 14 odsto, troškovi sušenja su znatno veći. Prinosi kukuruza su izvanredni, pa u Vojvodini idu između 10 i 16 tona po hektaru. Biće veći izvoz, ali će se stvoriti i dobra materijalna osnova za proširenje stočarstva. Kukuruz je relativno jeftin, pa bi stočari trebalo to da iskoriste i prošire proizvodnju.

Milovan Milovanović, poljoprivrednik iz Čeneja, objašnjava kako je već početkom oktobra obrao šest jutara kukuruza, a kako čeka da najavljeni talas zahlađenja prođe, pa da obere i preostala tri jutra.

- Ovo prvo, što sam brao, sačuvao sam u klipu, i njime ću hraniti stoku - planira Milovanović. - Preostali ću, verovatno, „skidati“ u zrnu, i deo ću da prodam, jer mi novac, kao i svakom poljoprivredniku, mnogo treba. Ali, najveći problem mi pravi cena, koja je jako loša. Kukuruz se kod nas plaća 12,5 dinara, a kad se „svede“ vlaga, onda, mi ratari dobijemo samo po osam dinara. Zato i ne planiram da mnogo žurim sa berbom. Napravio sam dobar posao, što sam brao ranije, jer, koliko čujem, kod kolega koji su čekali, ima dosta kvarnog kukuruza.

Setva pšenice je tek na početku, a trajaće sigurno ceo novembar. Kako kaže Saković, sejaće se dokle god vremenske prilike to budu dozvoljavale. Bitno je da zemlja bude takva, da mogu mašine da uđu. Jedan od razloga što se malo kasni sa setvom je i taj što kukuruz još nije obran. Međutim, ne postoji bojazan da nećemo zasejati sve što treba. Uljana repica je već posejana.

Milan Aperlić, ratar iz Stapara, takođe privodi kraju berbu kukuruza, ali, već je zasejao i oko 11 jutara žitom.

- Planiram, kada završim sa berbom kukuruza, da zasejem još najmanje pet jutara pšenice - priča Aperlić. - Ova godina je jako nezgodna, jer nam vremenski uslovi ne dozvoljavaju da sve postignemo u optimalnim rokovima. Otegla se i berba kukruza i vađenje repe, tako da je sigurno da će i setva pšenice dosta kasniti. Jako malo komšija je zasejalo. A cena, bolje me ne pitajte. Nisam se ni usudio da računam, jer je sve skuplje, veštačko đubrivo, gorivo, a cena naših proizvoda je sve niža. Ništa nam ne preostaje, nego da ćutimo i da radimo.

PAŽLjIVO SEJATI

PŠENICA se nikada ne seje na istoj zemlji gde je bila posejana prethodne godine. Kako kaže Vukosav Saković, ona ide na njivama gde je bila soja, suncokret ili kukuruz.

- Nije preporučljivo da ide na istu zemlju, iako se to kod nas radi - objašnjava Saković. - To nosi samo određene opasnosti od bolesti, a budu i manji prinosi.

Večernje novosti, Novosti online

Промењен правилник о пољопривредним машинама

– Власници прикључних машина које су одавно купили и немају рачун о томе, моћи ће да их региструју – најавио је државни секретар у Министарству пољопривреде и животне средине Атила Јухас.

Осим тога, како је додао, очекује се и промена уредбе која се односи на услове под којима пољопривредна возила и прикључне машине могу учествовати у саобраћају.

– У „Службеном гласнику” је 10. октобра промењен Правилник о регистрацији возила и прикључних машина, који дозвољава регистрацију већ коришћених пољопривредних возила за чију куповину њихови власници немају рачун, а уколико су та возила старија од пет година и уколико њихов власник тражи регистрацију – рекао је Јухас за „Мађар со”.

Он је додао да ће пољопривредници ту могућност моћи искористити до 30. децембра 2015. године. За регистрацију, грађани ће морати да приложе следећа документа: уверење о тме да се баве пољопривредом, с два сведока потврђену оверену изјаву која се односи на околности куповине возила, на основу које ће надлежни органи моћи закључити да власник заиста није у могућности да поднесе доказе о власништву, односно на основу које се може утврдити да је газда најмање пет година легални власник возила. Осим тога ће бити потребно уверење, не старије од 30 дана, које садржи технички опис машине, односно возила, документ о осигурању возила и признанице о уплаћеним таксама.

Државни секретар каже да се други део проблема, који се односи на техничке услове под којима пољопривредна возила и прикључне машине могу учествовати у саобраћају, може решити само променом Закона о сигурности саобраћаја.

– У ту категорију спадају возила и прикључне машине које технички не одговарају условима регистрације. У циљу решавања проблема, оформљена је радна група у којој своје представнике имају и Министарство за пољопривреду и Министарство за унутрашње послове – рекао је Јухас.

Дневник