Стала обнова задужбине Богдана Дунђерског

БЕЧЕЈ: Читаво лето у самом центру Бечеја ужурбано су радили грађевинари новобечејске фирме „Ранђеловић-градња“ на реконструкцији задужбине Богдана Дунђерског. Атрактивна кућа, подигнута почетком прошлог века,

)

 вишедеценијским занемаривањем постала је ругло у центру вароши. Зато је Бечејцима било стало да се згради врати стари сјај. Обећано је да ће се до краја лета све завршити, међутим, не само да није завршен започети посао, него су грађевинари престали с радом и механизација је уклоњена, па је градилиште сада сабласно празно.

Изненађење Бечејаца је, утолико, веће ако се зна да је најављена финансијска конструкција од око 10 милиона динара затворена. Покрајински секретаријат за привреду је обезбедио три милиона динара, а локална самоуправа остатак, од чега већи део кредитним задужењем. Уочи почетка радова низале су се конференције за медије на којима је истицано како актуелна локална власт ради оно што су многе пре ње пропустиле, а данас нема званичног објашњења зашто су радови стали.

Незванично се сазнаје да су радови привремено обустављени, јер су пројекат реконструкције и стање на згради у „раскораку”. Извођач радова је до сада успео да стабилизује објекат и спречи даље урушавање, а сада тражи да се локална самоуправа као инвеститор изјасни о пројекту и могућости даљих радова. Тачније, да би се све завршило, потребно је пројекат усагласити са стањем на објекту, а то практично значи да је неопходно утрошити далеко више грађевинског материјала, што у великој мери повећава финансијску вредност радова.

Од толико најављиваног и хваљеног посла, стигло се до сумњи, јер нико званично не излази у јавност са саопштењем о новонасталој ситуацији.                                    

В. Јанков, Дневник

Bečej ima zavidnu turističku ponudu

BEČEJ - Strani turistički novinari, koji su u gostima novosadske Turističke prizme, iskoristili su priliku da obiđu još nekoliko destinacija u Vojvodini. Tokom dva dana posetili su opštine Novi Bečej i Bečej.

Nakon posete Muzeju Žeravica u Novom Miloševu i obilaska kulturno-istorijskih znamenitosti u Novom Bečeju novinari iz Rusije, Turske, Makedonije uverili su se da i u Bečeju ima zanimljivih destinacija za turiste iz njihovih zemalja. Kurtulus Dagli koji dolazi iz turske TV Mediasa, koja dobar deo programa posvećuje turizmu, nije krio oduševljenje onime što je video tokom prethodna dva dana.

RTV, Beta

"Na prvom mestu su prirodne lepote, piće i hrana. Isto tako snažan utisak na mene ostavili su turistički resursi sa prijateljski nastrojenim ljudima koji su izuzetno uslužni i gostoljubivi. Verujem da još uvek ima mostova koji vezuju turski i srpski narod", kaže Kurtulus Dagli.

Na Olega Ivanova, dopisnika ruskog dnevnog lista Komersant, koji je sa svojim milionskim tiražom po uticaju odmah iza Rasijskaje gazete, najjači utisak ostavio je dvorac Fantast. Uveren je da imamo šta da pokažemo njegovim sunarodnicima koji vole da putuju i troše na putovanjima.

"Imate ono što nije tipično za rusko područje a to je barok. U smislu pravoslavnog baroka koji smo videli na crkvama u Novom Bečeju i Bečeju. Uz malo glanca to bi moglo da privuče ljude jer se tu već oseti Evropa koja govori srpskim jezikom, koja nam je bliža i koja je topla prema nama", uveren je Oleg Ivanov.

Kolege novinari, uvereni su da više treba da promovišemo našu dobru kuhinju, reke na kojima nedostaju turistički brodovi. Isto tako sugerišu da bismo morali još više razvijati lovni i ribolovni turizam koji posebno vole oni sa dubljim džepom.

RTV

REBALANS: Budžet za poljoprivredu manji za četiri miliijarde dinara

BEOGRAD - Rebalansom budžeta za 2014. godinu poljoprivreda će dobiti 4,06 milijardi dinara manje, a oblast zaštite životne sredine 864 miliona dinara više, saopšteno je danas na sednici Odbora Skupštine Srbije za poljoprivredu.

"Najvažnije je da se uštede neće odnositi na subvencije poljoprivrednicima. Mi ćemo unutrašnjom relokacijom sredstava nastaviti isplatu subvencija, kod koje je došlo do malog zastoja", kazao je državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Željko Radošević.

On je na sednici Odbora, na kojoj je podržan rebalans budžeta u delu koji se odnosi na agrar, najavio da će Vlada Srbije u subotu, 25. oktobra, izmeniti uredbu kojom će biti omogućen nastavak isplate subvencija poljoprivrednicima, koji bi novac mogli da počnu da dobijaju za sedam do deset dana.

RTV (Sava Forkapic)

"Ministarstvo poljoprivrede je ove godine svoje obaveze prema poljoprivrednicima revnosno finansiralo. Uprava za agrarna plaćanja je do sada obradila više od 90 odsto svih prispelih zahteva, tako da je novac isplaćen ili je proces isplate u toku", kazao je Radošević.

Radošević je podsetio i da je u toku veliki konkurs za podršku investicijama u primarnu poljoprivrednu proizvodnju, koji je otvoren do 1. novembra.

Savetnica ministra finansija Nada Mirković izjavila je da je do smanjenja sredstava sa rebalansom, došlo zbog umanjenja plata od 10 odsto, kao i zbog toga što u toku ove godine neće biti iskorišćen kredit od 100 miliona dolara koje je Srbiji odobrio Fond za razvoj Abu Dabija za izgradnju sistema za navodnjavanje, a koji je bio u budžetu za 2014. godinu.

Predsednik Odbora za poljoprivredu Marijan Rističević kazao je da nije zadovoljan što se sredstva za agrarni budžet umanjuju, zbog čega će godina biti završena tako da agrar dobije manje od pet odsto ukupnog budžeta države.

On je izrazio očekivanje da će poljoprivreda u budžetu za 2015. godinu dobiti najmanje pet odsto ukupnog budžeta, ističući da "uštede u poljoprivredi neće Srbiji uvećati bruto domaći proizvod".

Rističević je kazao da će u ime Odbora za poljoprivredu od Ministarstva poljoprivrede tražiti da u narednom budžetu za razvoj stočarstva izdvoji 3,5 milijardi dinara, što se po njegovom mišljenju može dobiti preraspodelom sredstava unutar agrarnog budžeta.

On smatra da treba iskoristiti velike količine kukuruza kojima Srbija raspolaže svake godine kako bi se stočni fond, koji je na istorijskom minimumu uvećao.

Rističević je predlažio da se novac iz budžeta za stočarstvo iskoristi za beskamatne kredite i regres za uvoz priplodnog materijala.

Predsednik Odbora za poljoprivredu smatra da bi naredne godine uz državnu pomoć trebalo da se omogući nabavka 100.000 nazimica, koje bi godišnje donosili dva miliona prasadi, koja se sada uvoze.

Rističević je naveo i da je nedopustivo da Srbija i dalje troši pet miliona dolara mesečno za uvoz svinjskog mesa, a da domaći kapaciteti za proizvodnju i preradu rade sa 30 odsto mogućnosti.

Dodao je da će zahtevati od države da obezbedi sredstva za rad Kompenzacionog fonda, koji bi poljoprivrednicima omogućio da se preko njega svojom robom zadužuju kod banaka.

Rističević će zatražiti i 10 miliona dinara za obuku ljudi koji će se baviti pisanjem projekata iz oblasti poljoprivrede kojima će se konkurisati za sredstva iz pretpristupnih fondova EU.

RTV

SKANDAL: Hranu s pijace prepunu otrova niko ne kontroliše

Društvo 06:18, 23.10.2014.

Autor: Dijana Tadić,Foto: Dragana Udovičić

Godinama unazad kupujemo voće i povrće prepuno pesticida, a niko za to ne snosi odgovornost, upozorava dr Stojšić. Ove hemikalije su toksične u malim dozama, teško se izlučuju iz tela i polako napadaju organe. Deca su najugroženija

BEOGRAD - U Srbiji već godinama niko ne kontroliše hranu, a stručnjaci tvrde da za bezbednost namirnica uopšte i ne postoje nadležne institucije. Gradske pijace prepune su prodavaca koji nam prodaju robu punu pesticida bez ikakve kontrole.

Dr Miroslav Stojšić, bivši načelnik veterinarske inspekcije, kaže da se proizvodi veoma slabo kontrolišu, a da za to niko ne snosi odgovornost.
- Dok nije bilo ovih većih marketa, inspekcija je svako jutro obilazila tezge i onda radila razne analize proizvoda. Danas to niko ne kontroliše, a mi kupujemo voće i povrće koje je puno pesticida. Najgore od svega je što niko ne snosi odgovornost, a deca su najugroženija - kaže Stojšić i dodaje da građani nemaju nikakvu zaštitu.

Oprez... Otvorite četvoro očiju kada kupujete na pijačnim tezgama

Zakonska obaveza

- Na tim otvorenim tezgama na pijacama prodavci prodaju slaninu i pršutu, a prašina okolo leti. Ti proizvodi bi trebalo da budu pod kontrolom, a uopšte nisu - kaže Stojšić.

Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), kaže da nisu problem samo pijace već da je problem to što u našoj zemlji uopšte ne postoji agencija za bezbednost hrane.
- Nemamo instituciju koja kontroliše bezbednost hrane, iako postoji zakonska obaveza od 2009. da se formira nacionalni savet za bezbednost hrane. Što se tiče samih pijaca, mogu slobodno reći da je 90 odsto robe koja se tamo prodaje čist šverc i siva ekonomija - kaže Papović i dodaje da je neko širom otvorio vrata za korupciju.

Papović: Čak 90 odsto robe na pijacama je švercovano!

Otrov u malim dozama

Dr Nevenka Dimitrijević, lekar opšte prakse, kaže da su pesticidi veoma štetni za čovekovo zdravlje i da treba voditi računa šta i gde kupujemo:
- Pesticidi se tretiraju kao otrov u malim dozama. Oni se teško izlučuju iz tela i ako se stalno uzimaju, nagomilavaće se u organizmu i polako napadati organe. Prvo stradaju bubrezi, jetra i krvni sudovi.

„Gradske pijace“
MI SAMO IZDAJEMO TEZGE

Iz JKP ‚‘Gradske pijace“ poručuju da oni samo izdaju tezge poljoprivrednim proizvođačima, samostalnim zanatskim radnjama i samostalnim trgovinskim radnjama prema pravilniku o izdavanju pijačnog prostora.
- Robu koja se prodaje na tezgama kontrolišu nadležne inspekcijske službe, koje su nezavisne od „Gradskih pijaca“. Kontrolu ispravnosti i kvaliteta hrane životinjskog porekla vrši veterinarska inspekcija Ministarstva poljoprivrede, dok kontrolu voća i povrća obavlja poljoprivredna inspekcija Ministarstva poljoprivrede - kažu oni.

ANKETA

Čedomir Kosić, penzioner
- Kupujem svakodnevno na pijaci, jer ja to volim, ali mislim da se tamo hrana ne kontroliše.

Milan Gulić, istoričar
- Ne kupujem na pijaci jer mislim da se tamo uopšte ne kontrolišu namirnice.

Dejan Anđelković, arhitekta
Kupujem redovno na pijaci, ali mislim da niko ne kontroliše robu koja se tamo prodaje.

Aleksandar Maksimović, dizajner
- Ne mislim da se na pijacama kontroliše kvalitet robe, pa i ne odlazim tamo u nabavku.

 Kurir

Novi Bečej: Kupili kuću sugrađanki

NOVI BEČEJ - Predstavnici opštine Novi Bečej danas su potpisali ugovor o kupovini kuće u Kumanu. Objekat je kupljen od sredstava koja su prikupljena u okviru humanitarne akcije, organizovane tokom manifestacije "Gospojina".

Kuća će biti poklonjena građanki sa invaliditetom i njenoj porodici, dok će se u kuću u kojoj su oni dosad živeli useliti socijalno ugrožena porodica.

Zamenik predsednika opštine Matija Kovač rekao je za RTV da taj objekat nije bio prilagođen za život osobe sa invaliditetom.

Ilustracija sxc.hu

"Ovo je vrlo značajan doprinos opštine, merljiv time što će dve porodice dobiti adekvatan dom. Zahvalio bih svim ljudima, izvođačima i funkcionerima koji su učestvovali u organizaciji i realizaciji manifestacije i koji su se odrekli dela svojih zarada", istakao je Kovač.

Učesnici manifestacije "Gospojina", od estradnih ličnosti do vlasnika opreme i ugostiteljskih objekata odazvali su se humanitarnoj akciji i fond " Gospojina vraća osmeh" prikupio je dovoljno sredstava da, pored novca prikupljenog u akciji "Gađanje predsednika opštine balonima sa vodom", može da se kupi kuća na adekvatnijoj lokaciji za porodicu.

Šućurović: Sledeće godine šira akcija

Predsednik opštine i organizacionog odbora Saša Šućurović objasnio je za RTV da se prethodnih godina radila humaitarna akcija sa fondom "Bitka za bebe", a da se ove godine odlučilo na pomoć sugrađanima.

"Napravili smo tim koji je odredio koja je porodica najugroženija i skupili smo sredstva. Pre svega svi oni ljudi koji su imali nekakvu korist od naše manifestacije, odnosno koji su učestvovali u našoj manifestaciji, uplatili su novac na žiro račun humanitarne akcije i došli smo do sredstava da kupimo ovu kuću", rekao je Šućurović.

On je objasnio da će se ta akcija ponoviti, ali da će trajati od početka godine, kako bi se rešili veći problemi u opštini.

RTV

Avioni NATO presreli rusku letelicu

Izvor: Beta, Tanjug

Brisel -- Borbeni avioni NATO-a danas su presreli ruski špijunski avion nad Baltičkim morem, koji je prethodno narušio vazdušni prostor Estonije, saopštila je Alijansa.

Foto: Freeimages.com (Ilustracija)

U saopštenju NATO-a se navodi da su "avion za prikupljanje obaveštajnih podataka Iljušin IL-20", koji je poleteo iz Kalinjingrada, ruske enklave na Baltiku, prvo presreli danski borbeni avioni tipa F-16 kad se letelica približila njihovom vazdušnom prostoru, prenela je agencija AFP.

Ruski IL-20 je zatim odleteo severno prema Švedskoj, koja nije članica NATO-a, ali je takođe poslala svoje lovce da presretnu ruski avion.

Gotovo četiri sata kasnije je IL-20 otkriven u vazdušnom prostoru Estonije, članice Alijanse, "u trajanju od manje od jedne minute, što predstavlja kršenje vazdušnog prostora NATO u dužini od oko 600 metara", navodi se u saopštenju.

"Iljušina" su zatim uočili portugalski lovci tipa F-16, koji su ga ispratili iz vazdušnog prostora NATO-a, saopštila je Alijansa.

Napetosti između Rusije i Zapada su zbog ukrajinske krize trenutno na najvišem nivou još od vremena Hladnog rata. NATO je intenzivirao patroliranje vazdušnim prostorom iznad Baltika zbog, kako navodi, čestog presretanja ruskih vojnih aviona u blizini poljskog i baltičkog vazdušnog prostora.

Estonija je pozvala ruskog ambasadora i od njega zatražila objašnjenje za povredu njenog vazdušnog prostora koju je izazvao ruski vojni avion.

Portparolka ministarstva spoljnih poslova Estonije Mari-Luis Valter rekla je da njena zemlja tu povredu vazdušnog prostora smatra veoma ozbiljnom.

Ona je rekla da Estonija "zahteva objašnjenje" toga zašto je ruski izviđački avion Iljušin-20 ušao u njen vazdušni prostor.

Rusi negiraju optužbe

Ruski vojni avion nije danas povredio vazdušni prostor članice NATO-a Estonije, već je leteo iznad neutralnih voda u Baltičkom moru, saopštila je pres služba ruskog Ministarstva odbrane.

Reagujući na ranije saopštenje Severnoatlantske alijanse prema kojem su borbeni avioni NATO-a presreli ruski špijunski avion nad Baltičkim morem, pošto je on prethodno narušio vazdušni prostor Estonije, rusko Ministarstvo odbrane navodi u saopštenju da je ruski avion izveo rutinski probni let sa uzletišta Hrabrovo u Kalinjingradskoj oblasti i da je leteo iznad neutralnih voda u Baltičkom moru, prenela je agencija Tas.

Let je obavljen uz strogo poštovanje međunarodnih propisa o korišćenju vazdušnih prostora zemalja, istaklo je rusko Ministarstvo.

B92