Инкубаторске станице спасавају од банкрота
Властимир Јанков, Дневник
БЕЧЕЈ: Тачно две деценије искуства у живинарству
стекао је Бечејац Жолт Бедлег, а оно је и позитивно и негативно. Отварао
је и затварао фарме пилића, а са њима и мешаоне хране. Нестабилно
тржиште га је приморало на то.
Од лане је одлучио да задржи почетни посао производње једнодневних пилића и отпочне нови везан за трговину.
- Тако је било само у прво време, а онда сам схватио да је неопходно
да изградим сопствену кланицу у којој ћу обрађивати пилиће, а ако хоћу
да кланица буде рентабилна, онда морам, поред две садашње, да отворим,
бар, још три нове продавнице, које би требале да остваре промет од
милион динара на месечном нивоу, како би читав ланац био успешан- истиче
Бедлег. -
Наш саговорник истиче да је у данашње време све неизвесно, али да је
ипак одлучио сам да изгради кланицу. Грађевински радови су при самом
крају, а преостали су само послови везани за папирологију
-Улог је велики, а ефекат мали - то је у најкраћем био епилог
мукотрпног рада. Када ово кажем, имам на уму да смо прошле године
направили 80.000 динара промета, а остварили само 400.000 динара зараде.
Док су два до три турнуса била добра, а онда један до два лоша,
успевали смо годину да завршимо с малом зарадом. Међутим, када се
ситуација обрнула, банкрота ме је спасила инкубаторска станица. Зато сам
одлучио да затворим производне фарме и окренем се трговини, па смо на
женино име регистровали СТР „Чик Трејд“. Направили смо договор с
кооперантима па им дајемо три мала пилета за каснију испоруку килограма
меса. Кооперанти су у Бечеју, па немам великих транспортних трошкова. За
сада се клање одвија у кланицама у Ади и Жабљу, а очекујем да ће, када
наша кланица почне да ради, транспортни трошкови бити мањи. Свестан сам
да морам имати повољнију цену, јер ћу једино тако привући муштерије, а и
они ће због тога бити на добитку- каже Бедлег...
В. Јанков
(Опширније прочитајте у штампаном издању Дневника од 17. новембра)
Нема коментара:
Постави коментар