ALO! OTKRIVA ČAK DEVET PRAVACA U ISTRAZI O ATENTATU NA MILANA BEKA
Pod lupom Cane, Mišković i Kostić!
Zbog pokušaja ubistva Milana Beka, istraga se vodi u čak devet pravaca! Između ostalog, proveravaju se njegovi odnosi i poslovi sa nekoliko srpskih biznismena, među kojima su Miroslav Mišković, Stanko Subotić Cane i Miodrag Kostić, a „Alo!“ otkriva da je jedan od mogućih motiva koji se istražuju i „emotivne prirode“.
Cane, Mišković i Kostić
- Tu se pre svega misli na Luku Beograd, „Novosti“, „Knjaz Miloš“, „C market“, a istraga je proširena i na period kada je poslovala njegova firma „DiBek“, koja je je trebalo da uplati oko milion maraka na ime poreza, a to nikad nije uradila, preko ulaganja u poljoprivredna dobra u Ukrajini, gde je poslovao i Miodrag Kostić, pa sve do istrage koja ima veze sa privatnim životom Milana Beka. Drugim rečima, proveravaju se Bekovi odnosi sa svima sa kojima je imao poslovne kontakte, sa kojima se poslovno razišao ili sa kojima je direktno ili indirektno dolazio u sukob ili su ga javno prozivali - objašnjava sagovornik „Alo!“ i dodaje da se uskoro može očekivati hapšenje osobe koja je pucala na Beka.
Uviđaj posle napada na Senjaku | Foto: N. Kostić
Pre četiri godine, Stanko Subotić je javno optužio Milana Beka i Miroslava Miškovića da su njegovim parama kupili Luku Beograd i „Večernje novosti“, što je izazvalo burne reakcije u javnosti, a „Delta“, Luka Beograd i Kompanija „Novosti“ su oštro demantovale upliv Subotićevog kapitala u njihovu kupovinu.
| Foto: D.Goll
Beko je upucan u trenutku kada se sa svojim vozačem vratio kući u ulici Andre Nikolića 25. Kada je izašao iz automobila, maskirani napadač je iskočio iz žbunja i ranio Beka. Njegov vozač je potom izleteo iz vozila i povređenog Beka uvukao u auto i prevezao u Urgentni centar.
Prpa među srpskim tajkunima!
Posle pokušaja ubistva Milana Beka, nekolicina srpskih tajkuna je u neviđenom strahu. Kako saznajemo, neki od njih (imena poznata redakciji) pojačali su obezbeđenje, a oni koji su se do sada slobodno kretali unajmili su telohranitelje. Ima i onih koji ozbiljno razmišljaju da podnesu zahtev da im se dodeli i policijska zaštita.
Posle pokušaja ubistva Milana Beka, nekolicina srpskih tajkuna je u neviđenom strahu. Kako saznajemo, neki od njih (imena poznata redakciji) pojačali su obezbeđenje, a oni koji su se do sada slobodno kretali unajmili su telohranitelje. Ima i onih koji ozbiljno razmišljaju da podnesu zahtev da im se dodeli i policijska zaštita.
Blizak svakoj vlasti
Beko je rođen u Herceg Novom. Diplomirao je 1997. na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, ali nikada nije radio u struci. Prvo zaposlenje bilo mu je pozicija direktora maketinga u marketinškoj agenciji „Spektra“. Ubrzo je postao suvlasnik „Spektre“, zajedno sa Vladimirom Popovićem Bebom. Nakon toga se okreće trgovini i osniva firmu „DiBek“.
U politiku se uključuje posredno kroz marketinšku kampanju DS-a za izbore 1993. godine. Kasnije postaje blizak vladajućoj strukturi, pa 1997, kao nestranački stručnjak, postaje ministar za vlasničku transformaciju u vladi Mirka Marjanovića. Ostao je upamćen kao autor Zakona o privatizaciji koji je važio do 2001. i po prodaji 49 odsto vlasništva „Telekoma“ grčkom OTE i italijanskom STET-u. Dve godine kasnije prelazi u saveznu vladu Momira Bulatovića. Bio je i predsednik UO kragujevačke „Zastave“. Na izborima 2000. godine bio je nestranački kandidat za poslanika na listi JUL-a. Direktno ili posredno, učestvovao je u kupovini srpskih mlekara, „Knjaza Miloša“, Luke Beograd, kao i privatizaciji „Večernjih novosti“ i „C marketa“.
Alo
Beko je rođen u Herceg Novom. Diplomirao je 1997. na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, ali nikada nije radio u struci. Prvo zaposlenje bilo mu je pozicija direktora maketinga u marketinškoj agenciji „Spektra“. Ubrzo je postao suvlasnik „Spektre“, zajedno sa Vladimirom Popovićem Bebom. Nakon toga se okreće trgovini i osniva firmu „DiBek“.
U politiku se uključuje posredno kroz marketinšku kampanju DS-a za izbore 1993. godine. Kasnije postaje blizak vladajućoj strukturi, pa 1997, kao nestranački stručnjak, postaje ministar za vlasničku transformaciju u vladi Mirka Marjanovića. Ostao je upamćen kao autor Zakona o privatizaciji koji je važio do 2001. i po prodaji 49 odsto vlasništva „Telekoma“ grčkom OTE i italijanskom STET-u. Dve godine kasnije prelazi u saveznu vladu Momira Bulatovića. Bio je i predsednik UO kragujevačke „Zastave“. Na izborima 2000. godine bio je nestranački kandidat za poslanika na listi JUL-a. Direktno ili posredno, učestvovao je u kupovini srpskih mlekara, „Knjaza Miloša“, Luke Beograd, kao i privatizaciji „Večernjih novosti“ i „C marketa“.
Alo
Нема коментара:
Постави коментар