UMRO NAJVEĆI...

Odlazak viteza umetnosti

Autor: A. Ćuk - A. V. Malušev

Beograd - Dugogodišnji upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta, ali prevashodno jedan od osnivača Bitef festivala i njegov doživotni umetnički direktor, dramaturg Ateljea 212, poliglota, erudita, leksikograf, teatrolog i dramaturg, te jedan od najpožrtvovanijih hroničara teatra, ali i vremena, Jovan Ćirilov, preminuo je danas u 84. godini.

Ovaj modernista u večitom ratu sa okamenjenim konvencijama jedna je od najvećih ličnosti srpske, jugoslovenske, ali i evropske kulture. Čovek koji je povezao i najudaljenije meridijane svojom neiscrpnom radoznalošću i renesansnom širinom duha, bio je dugogodišnji prijatelj lista Danasa.

Autor je brojnih teatroloških eseja, romana i zbirki pesama kao i antologija drama (srpske savremene drame na engleskom jeziku, engleske i američke savremene drame, najkraćih drama na svetu) i rečnika. Aktivno je pisao kolumne u brojnim dnevnicima i nedeljnicima od 1986. Na srpski je preveo drame Fraja, Brehta, Šeparda, Ženea...

Jovan Ćirilov rođen je u Kikindi 30. avgusta 1931. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1955.

Član Jugoslovenskog dramskog pozorišta postao je iste godine, najpre kao asistent režije, dramaturg, pa umetnički direktor, a od 1985. upravnik JDP-a. Bio je umetnički direktor-selektor Bitefa od osnivanja 1967, kada je postao i dramaturg Ateljea 212 (do 1985).

Kao selektor Bitefa proputovao je mnoge zemlje, bio izuzetan poznavalac svetskog teatra i u Beograd dovodio najveće ansamble i reditelje (Bruk, Bergman, Grotovski, Pina Bauš, Robert Vilson, Ronkoni, Nurija Espert, Ljubimov, Dodin, Living teatar), od kojih su mnogi svoju svetsku slavu počeli sticati u Beogradu.

- Tokom četrnaest upravničkih sezona u JDP-u, podigao je ovu kuću ponovo na visoki svetski nivo, negujući domaće dramsko stvaralaštvo i postavljajući na repertoar velika svetska dela, s naglaskom na ona koja su dotad bila nepoznata beogradskoj sceni - navode u upravi ovog pozorišta.

Jovan Ćirilov bio je pozorišni esejist i kritičar. Pisao je za Student, Politiku, Blic, NIN, Ludus, Delo i mnoge druge časopise i listove. Autor je posebnih rubrika u novinama u kojima je radio poput Pozorištarija, Reči nedelje, Moji savremenici, Dnevnici. Objavio je roman „Neko vreme u Salcburgu“, dve zbirke poezije („Putovanje po gramatici“ i „Uzaludna putovanja“) i nekoliko filmskih scenarija. Bio je član Srpskog PEN centra. Jovan Ćirilov dobio je dve Sterijine nagrade, za kritiku i za životno delo, Oktobarsku nagradu grada Beograda za celokupno stvaralaštvo, Nagradu „Joakim Vujić“ za doprinos srpskom pozorištu. Francuska ga je nagradila Ordenom viteza umetnosti i književnosti (1992), a Srbija ga je odlikovala Sretenjskim ordenom trećeg stepena 2012.

Dve sezone bio je i selektor međunarodnog festivala u Nansiju, član žirija za Veliku evropsku nagradu za pozorište i član uprave Mitelfesta u Čividaleu, Italija. Predsedavao je nacionalnom komisijom za UNESCO (od 2001).

Reagovanja

Lazar Stojanović, reditelj

Jovan Ćirilov je bio najvažniji čovek za moderno pozorište u Beogradu pa i u bivšoj Jugoslaviji. On ga je napravio, uveo, razvio i verujem da će ta njegova uloga ostati trajna. Tih i nenametljiv, kakav je bio, on je izuzetnim radom i poznavanjem uspeo da izgura to što je bila bitka uzbrdo i protiv struje decenijama. Kada to više niko nije očekivao, on je pre dve godine napravio predstavu po Krležinom Izletu u Rusiju, koja je bila antologijska i u kojoj je pokazao svežinu tridesetogodišnjaka i mudrost i pozorišno iskustvo neuporedivo s bilo kime ko trenutno na ovom prostoru danas radi. Taj gubitak nije neočekivan u njegovoj životnoj dobi, ali rekao bih da je nenadoknadiv i da će posle njega trajati pauza koju će teško biti popuniti. Bio je pri tome i veliki prijatelj svih ljudi koji posvećeno i ozbiljno rade u bilo kojoj sferi kulture. Pošto se upravo završio Prvi festival tolerancije u glavnom gradu Srbije, na pitanje Danasa kako vidi zaostavštinu Ćirilova u ovoj kod nas još uvek pasivnoj i neuvežbanoj disciplini, Stojanovićkaže: „Jovanova borba za toleranciju počela je u vreme kada je to bilo vrlo skupo i opasno. Izgledi za uspeh u takvoj borbi za toleranciju bili su vrlo mali, a to je radio istrajno kao i sve čega bi se poduhvatio do kraja života. Taj rezultat iza njega ostaje kao spomenik koji neće biti zaboravljen.

Ivan Medenica, pozorišni kritičar

Srpsko pozorište i kultura izgubili su jedinstvenu osobu. Iako zvuči kao floskula, često rabljena baš u prikazu njegove ličnosti, Jovan Ćirilov je bio renesansna osoba. Njegova intelektualna radoznalost nije mu dozvoljavala nikakva disciplinarna ograničenja, usmeravanje samo na jednu delatnost: bio je i kritičar, i dramaturg, i selektor festivala, i direktor pozorišta, i prevodilac, i kolumnista, i priređivačantologija, leksikona i rečnika... Ne samo u profesiji nego i u životu, bio je veliki putnik i lutalica, neko ko se nije libio da posle povratka avionom iz neke svetske prestonice, istog trenutka sedne u lokalni autobus za najudaljeniju domaću varoš ako je čuo da se tamo dešava uzbudljivo pozorište. Ova njegova spremnost govori da mu je, iako je uz Miru Trailovićbio kreator „najelitnije“ manifestacije srpske kulture, Bitefa, bio stran svaki elitizam, svaki snobizam. Kao što je bio lišen ovih osobina, tako je bio „operisan“ i od svakog ekstremizma, političkog, intelektualnog ili umetničkog. Ako bi trebalo izdvojiti samo jednu osobinu ove izuzetne osobe, to bi bila ona koja je ubedljivo najređa na ovim nesrećnim prostorima - autentična tolerancija. Njegovim odlaskom, ovaj grad, koji je Ćirilov na velika vrata uveo na svetsku pozorišnu scenu, biće još za jedan korak dalje od samoga sebe, od svog davno narušenog kosmopolitskog identiteta.

Nebojša Bradić, dramaturg

Jovanov odlazak je nenadoknadiv gubitak za pozorište i sve nas koji mu pripadamo. Bio je nesvakidašnja ličnost: erudita, ljubitelj reči, posvećen i predan svojim širokim interesovanjima i ljudima sa kojima je želeo da ih deli. Od njega smo učili o pozorištu, ali je i on rado učio od nas. Bio je dečje radoznao, tolerantan, širok i dobronameran, Jovan van serije. Nisam ga sreo na poslednjem Bitefu i to je slutilo njegov odlazak. Imao sam privilegiju da budem njegov savremenik, a on moj dragocen sagovornik i prijatelj.

Mia David, arhitektica

Volela sam Jovana.To što je bio svoj i što je obožavao život. Za njega nema zamene.

Jelena Bogavac, dramartuškinja

Danas je preminuo Jovan Ćirilov. Čovek koji je verovao da je pozorište važnije od života. Koji je pozorištu stvarao privid da je važnije od života. I životu da je providan kao pozorišni privid. Vitez njegove veličanstvene efemernosti. Čuvar njegove magije. Pozorišni čarobnjak. Uzvišeni filozof pozorišta i trgovac na prljavoj pozorišnoj tezgi. Majstor pozorišne magije i piljar pozorišne atrakcije. Pametnjaković, klovn, cinik i političar. Nežan deda i prgavi dečko. Gospodin Života sa ambasadom u pozorištu. Gospodin Pozorišta sa ambasadom u životu.

Bez granica, sa rukama u džepovima. Sa zlatnom prašinom u džepovima. Sa zlatnom prašinom koja se prosipa iz njegovih bušnih džepova. Po scenama po foajeima po rečima po knjigama po policama po trotoarima po očima po životima i po ne životima i po istoriji. Po nama i po stvarnosti.

Pala je zlatna pozorišna prašina. Zalepila nam se za vidik. Kao suze na kraju dobro skrojenog komada.

Hvala za Magiju, Gospodine.

Danas

Odlazak viteza umetnosti

Autor: A. Ćuk - A. V. Malušev

Beograd - Dugogodišnji upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta, ali prevashodno jedan od osnivača Bitef festivala i njegov doživotni umetnički direktor, dramaturg Ateljea 212, poliglota, erudita, leksikograf, teatrolog i dramaturg, te jedan od najpožrtvovanijih hroničara teatra, ali i vremena, Jovan Ćirilov, preminuo je danas u 84. godini.

Ovaj modernista u večitom ratu sa okamenjenim konvencijama jedna je od najvećih ličnosti srpske, jugoslovenske, ali i evropske kulture. Čovek koji je povezao i najudaljenije meridijane svojom neiscrpnom radoznalošću i renesansnom širinom duha, bio je dugogodišnji prijatelj lista Danasa.
Autor je brojnih teatroloških eseja, romana i zbirki pesama kao i antologija drama (srpske savremene drame na engleskom jeziku, engleske i američke savremene drame, najkraćih drama na svetu) i rečnika. Aktivno je pisao kolumne u brojnim dnevnicima i nedeljnicima od 1986. Na srpski je preveo drame Fraja, Brehta, Šeparda, Ženea...
Jovan Ćirilov rođen je u Kikindi 30. avgusta 1931. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1955.
Član Jugoslovenskog dramskog pozorišta postao je iste godine, najpre kao asistent režije, dramaturg, pa umetnički direktor, a od 1985. upravnik JDP-a. Bio je umetnički direktor-selektor Bitefa od osnivanja 1967, kada je postao i dramaturg Ateljea 212 (do 1985).
Kao selektor Bitefa proputovao je mnoge zemlje, bio izuzetan poznavalac svetskog teatra i u Beograd dovodio najveće ansamble i reditelje (Bruk, Bergman, Grotovski, Pina Bauš, Robert Vilson, Ronkoni, Nurija Espert, Ljubimov, Dodin, Living teatar), od kojih su mnogi svoju svetsku slavu počeli sticati u Beogradu.
- Tokom četrnaest upravničkih sezona u JDP-u, podigao je ovu kuću ponovo na visoki svetski nivo, negujući domaće dramsko stvaralaštvo i postavljajući na repertoar velika svetska dela, s naglaskom na ona koja su dotad bila nepoznata beogradskoj sceni - navode u upravi ovog pozorišta.
Jovan Ćirilov bio je pozorišni esejist i kritičar. Pisao je za Student, Politiku, Blic, NIN, Ludus, Delo i mnoge druge časopise i listove. Autor je posebnih rubrika u novinama u kojima je radio poput Pozorištarija, Reči nedelje, Moji savremenici, Dnevnici. Objavio je roman „Neko vreme u Salcburgu“, dve zbirke poezije („Putovanje po gramatici“ i „Uzaludna putovanja“) i nekoliko filmskih scenarija. Bio je član Srpskog PEN centra. Jovan Ćirilov dobio je dve Sterijine nagrade, za kritiku i za životno delo, Oktobarsku nagradu grada Beograda za celokupno stvaralaštvo, Nagradu „Joakim Vujić“ za doprinos srpskom pozorištu. Francuska ga je nagradila Ordenom viteza umetnosti i književnosti (1992), a Srbija ga je odlikovala Sretenjskim ordenom trećeg stepena 2012.
Dve sezone bio je i selektor međunarodnog festivala u Nansiju, član žirija za Veliku evropsku nagradu za pozorište i član uprave Mitelfesta u Čividaleu, Italija. Predsedavao je nacionalnom komisijom za UNESCO (od 2001).

Reagovanja

Lazar Stojanović, reditelj

Jovan Ćirilov je bio najvažniji čovek za moderno pozorište u Beogradu pa i u bivšoj Jugoslaviji. On ga je napravio, uveo, razvio i verujem da će ta njegova uloga ostati trajna. Tih i nenametljiv, kakav je bio, on je izuzetnim radom i poznavanjem uspeo da izgura to što je bila bitka uzbrdo i protiv struje decenijama. Kada to više niko nije očekivao, on je pre dve godine napravio predstavu po Krležinom Izletu u Rusiju, koja je bila antologijska i u kojoj je pokazao svežinu tridesetogodišnjaka i mudrost i pozorišno iskustvo neuporedivo s bilo kime ko trenutno na ovom prostoru danas radi. Taj gubitak nije neočekivan u njegovoj životnoj dobi, ali rekao bih da je nenadoknadiv i da će posle njega trajati pauza koju će teško biti popuniti. Bio je pri tome i veliki prijatelj svih ljudi koji posvećeno i ozbiljno rade u bilo kojoj sferi kulture. Pošto se upravo završio Prvi festival tolerancije u glavnom gradu Srbije, na pitanje Danasa kako vidi zaostavštinu Ćirilova u ovoj kod nas još uvek pasivnoj i neuvežbanoj disciplini, Stojanovićkaže: „Jovanova borba za toleranciju počela je u vreme kada je to bilo vrlo skupo i opasno. Izgledi za uspeh u takvoj borbi za toleranciju bili su vrlo mali, a to je radio istrajno kao i sve čega bi se poduhvatio do kraja života. Taj rezultat iza njega ostaje kao spomenik koji neće biti zaboravljen.

Ivan Medenica, pozorišni kritičar

Srpsko pozorište i kultura izgubili su jedinstvenu osobu. Iako zvuči kao floskula, često rabljena baš u prikazu njegove ličnosti, Jovan Ćirilov je bio renesansna osoba. Njegova intelektualna radoznalost nije mu dozvoljavala nikakva disciplinarna ograničenja, usmeravanje samo na jednu delatnost: bio je i kritičar, i dramaturg, i selektor festivala, i direktor pozorišta, i prevodilac, i kolumnista, i priređivačantologija, leksikona i rečnika... Ne samo u profesiji nego i u životu, bio je veliki putnik i lutalica, neko ko se nije libio da posle povratka avionom iz neke svetske prestonice, istog trenutka sedne u lokalni autobus za najudaljeniju domaću varoš ako je čuo da se tamo dešava uzbudljivo pozorište. Ova njegova spremnost govori da mu je, iako je uz Miru Trailovićbio kreator „najelitnije“ manifestacije srpske kulture, Bitefa, bio stran svaki elitizam, svaki snobizam. Kao što je bio lišen ovih osobina, tako je bio „operisan“ i od svakog ekstremizma, političkog, intelektualnog ili umetničkog. Ako bi trebalo izdvojiti samo jednu osobinu ove izuzetne osobe, to bi bila ona koja je ubedljivo najređa na ovim nesrećnim prostorima - autentična tolerancija. Njegovim odlaskom, ovaj grad, koji je Ćirilov na velika vrata uveo na svetsku pozorišnu scenu, biće još za jedan korak dalje od samoga sebe, od svog davno narušenog kosmopolitskog identiteta.

Nebojša Bradić, dramaturg

Jovanov odlazak je nenadoknadiv gubitak za pozorište i sve nas koji mu pripadamo. Bio je nesvakidašnja ličnost: erudita, ljubitelj reči, posvećen i predan svojim širokim interesovanjima i ljudima sa kojima je želeo da ih deli. Od njega smo učili o pozorištu, ali je i on rado učio od nas. Bio je dečje radoznao, tolerantan, širok i dobronameran, Jovan van serije. Nisam ga sreo na poslednjem Bitefu i to je slutilo njegov odlazak. Imao sam privilegiju da budem njegov savremenik, a on moj dragocen sagovornik i prijatelj.

Mia David, arhitektica

Volela sam Jovana.To što je bio svoj i što je obožavao život. Za njega nema zamene.

Jelena Bogavac, dramartuškinja

Danas je preminuo Jovan Ćirilov. Čovek koji je verovao da je pozorište važnije od života. Koji je pozorištu stvarao privid da je važnije od života. I životu da je providan kao pozorišni privid. Vitez njegove veličanstvene efemernosti. Čuvar njegove magije. Pozorišni čarobnjak. Uzvišeni filozof pozorišta i trgovac na prljavoj pozorišnoj tezgi. Majstor pozorišne magije i piljar pozorišne atrakcije. Pametnjaković, klovn, cinik i političar. Nežan deda i prgavi dečko. Gospodin Života sa ambasadom u pozorištu. Gospodin Pozorišta sa ambasadom u životu.
Bez granica, sa rukama u džepovima. Sa zlatnom prašinom u džepovima. Sa zlatnom prašinom koja se prosipa iz njegovih bušnih džepova. Po scenama po foajeima po rečima po knjigama po policama po trotoarima po očima po životima i po ne životima i po istoriji. Po nama i po stvarnosti.
Pala je zlatna pozorišna prašina. Zalepila nam se za vidik. Kao suze na kraju dobro skrojenog komada.
Hvala za Magiju, Gospodine.

- See more at: http://www.danas.rs/danasrs/kultura/odlazak_viteza_umetnosti.11.html?news_id=292571#sthash.wsYV5kYe.dpuf