izvor: Super žena
Dok je za mnoge prostitucija tabu tema, koja otvara brojna
pitanja o tome da li bi trebalo da bude legalizovana, ove žene odlučile
su da ispirčaju svoju stranu priče. Njima je prostitucija deo
svakodnevice, a neke od njih ne vide ništa loše u svom poslu.
|
Kortni Hart za sebe kaže da je poslovna žena koja sama organizuje svoje klijente, vodi veb-sajt, finansije i marketing i tako već 11 godina. Bavi se poslovnom pratnjom i zarađuje 450 do 600 dolara po satu.
“Imam investicije i nekretnine, penzioni fond i privatno zdravstveno osiguranje. Ljudi misle da ovaj posao podrazumeva da stojite na ulici i prodajete telo za drogu. Ne, to nije moj stil”, kaže Kortni.
Kortni smatra da ovaj posao otvara neke nove prilike i šanse ukoliko ga radite na pravi način. Svoju karijeru je započela sa 18 godina kada je bila frizer i radila u noćnom klubu. Kasnije je živela sa dve cimerke koje su se bavile ovim poslom.
“Svakako sam bila seksualno aktivna u tom periodu, pa zašto ne bih dobijala i novac za to? Ipak, moja porodica misli da radim u marketingu. Dolazim iz konzervativne evropske porodice i to bi im slomilo srce. Ja nisam dobra Italijanka koja je udata i ima decu. Oni ne znaju da bi me to učinilo očajnom – ovo je moj izbor”, rekla je.
Njeni klijenti su samo stariji direktori kompanija sa dovoljno novca da mogu da priušte hotel sa pet zvezdica. Klijenti joj plaćaju i da putuje do Azije ili Sjedinjenih Američkih Država kako bi im pravila društvo.
“Tokom radnih dana imam samo dva-tri klijenta, ali su mi vikendi uvek prebukirani. Klijenti hoće da razgovaramo, da odemo na večeru, ne samo da imamo seks. Nikada nisam imala problem sa agresivnim klijentima. Jedino mrzim kada pokušavaju da mi obore cenu.”
Dvadesetdevetogodišnja Kortni priznaje da ovaj posao uzima danak njenom ljubavnom životu, te da joj je teško da veruje muškarcima, zbog čega je nesigurna.
Otkako se bavi ovim poslovom Hartova je imala samo dve ozbiljne veze. Prva ljubav je bio klijent sa kojim je bila tri i po godine u vezi, a za to vreme se nije bavila prostitucijom. Ipak, nakon raskida vratila se poslu.
“Prestaću da radim kada pronađem pravu osobu. Ja sam takođe konzervativna i veoma monogamna. Čak i da mom partneru ne smeta posao kojim se bavim, iz poštovanja prema njemu ne bih ga radila”, zaključila je.
Morala sam nekako da finansiram studije
Džejn Grin je u ovoj industriji više od 20 godina, a počela je da radi dok je studirala sociologiju na Novom Zelandu.
“Dolazim iz radničke porodice u kojoj niko nije pohađao univerzitet. Morala sam da finansiram sebe i fakultet, pa sam zato počela da se bavim ovim poslom kada sam shvatila da mogu doći do većeg novca. Radila sam grozne poslove, ovo je potpuno drugačije. Poznajem toliko ljudi koji se bave ovim poslom i žive sasvim normalno – žene sa decom i one koje se brinu za starije članove svoje porodice”, ispričala je.
Džejn je preživela torturu rada u ilegali dok je živela na Novom Zelandu. Ipak, u Melburnu radi u legalnom bordelu i zalaže se za prava žena u ovoj industriji.
“Tukli su me, ali nisam smela da prijavim klijente policiji, jer je i ono što radim bilo ilegalno. Zvale bi nas koleginice i govorile da su silovane, ali ne smeju da zovu policiju. To ne bi smelo da se dešava! Dok sam radila na ulici, gađali su me jajima i maltretirali u javnosti. Jednom je čak i taksista pokušao da me siluje.”
Dok je u Australiji prostitucija legalna, mnogi smatraju da ona
ne bi smela da se smatra normalnim poslom. Profesorka Šejla Džefris
veruje da takav posao “psihički i fizički oštećuje i ponižava žene”.
“Prostitucija bi trebalo da se smatra štetnom kulturnom praksom. Ponižavanje i iskorišćavanje žena u seksualne svrhe ne bi smelo da postane profitabilna industrija. Prostitucija ne treba da bude krivično delo, već je treba iskoreniti”, rekla je.
Želim više vremena da provodim s decom
Priznanje Amande Guf izazvalo je pažnju svetske javnosti, zbog čega je ona gostovala na nacionalnoj australijskoj televziji i govorila o svojoj odluci da postane prostitutka zarad kvalitetnijeg majčinstva.
Ova majka dvoje dece redovno volontira u školi svoje dece, pisala je za brojne magazine, a jedno vreme radila je i kao televizijska novinarka. Nedavno je napisala knjigu "Hooked - Secrets of a High-Class Escort" u kojoj je iskreno progovorila o svojoj drugoj profesiji - elitnoj prostituciji.
Četrdesetogodišnja Amanda kaže da pred svojom decom nikada nije bila Samanta Iks, kao i da je razgovarala s psihologom o tome kako bi to moglo uticati na njih. Kada su je upitali zašto je napustila uspešnu karijeru novinarke, Amanda je kao jedan od razloga navela upravo majčinstvo.
"Bila sam urednica rubrike o lepoti, a račune ne možete platiti u karminima. Uostalom, smučilo mi se da ne viđam decu. Sada mnogo više vremena provodim s njima i mnogo sam im posvećenija“, rekla je i dodala da ima podršku svoje okoline.
Na posao odlazi dva ili tri puta nedeljno, a sat njenih usluga košta 800 dolara, dok je cela noć pet hiljada. Verovali ili ne, u 60 odsto slučajeva Amanda ne mora seksualno da zadovoljava klijenta.
“Lakše je misliti da je u ovoj industriji mnogo oštećenih ljudi i koji nisu svesni toga čime se bave. Ali isto tako, ovaj posao je pun pametnih, inteligentnih žena koje su same to izabrale.”
Izabrala sam legalnu prostituciju zarad sopstvene sigurnosti
Tridesetdvogodišnja Ebigejl iz Melburna pohađala je privatnu školu i radila u IT industriji kada je otkrila ovaj posao. Zaposlila se u legalnom bordelu kako bi bila sigurnija, a posao je tretirala kao i svaki drugi radeći pet dana nedeljno smene od osam sati.
“Dođem na posao i zovu me u sobu da upoznam klijenta. Recepcioner bi unapred naplatio i dao mi kondome i informaciju na koliko sati sam iznajmljena. Imam pet minuta da proverim stanje klijenta i zamolim ga da se istušira. Dobar radnik i nema toliko puno seksa. Većina mojih klijenata su usamljeni muškarci u svojim tridesetim godinama”, ispričala je.
Ebigejl će se ove godine udati, zbog čega je postala recepcionerka. Njen verenik i porodica znaju čime se bavi, ali njegova porodica misli da je ona kompjuterski stručnjak. Ona kaže da joj je ovaj posao dao veliku finansijsku slobodu i nezavisnost, ali je, s druge strane, oduzeo čar seksu.
“Seks mi sada skoro ništa ne znači. To mi je kao da idem na kafu s nekim. Ovaj posao uzima danak. Očajnički sam želela da me neko želi zbog toga ko sam, a ne zbog mog tela. Srećom, pronašala sam ga”, zaključila je.
“Prostitucija bi trebalo da se smatra štetnom kulturnom praksom. Ponižavanje i iskorišćavanje žena u seksualne svrhe ne bi smelo da postane profitabilna industrija. Prostitucija ne treba da bude krivično delo, već je treba iskoreniti”, rekla je.
Želim više vremena da provodim s decom
Priznanje Amande Guf izazvalo je pažnju svetske javnosti, zbog čega je ona gostovala na nacionalnoj australijskoj televziji i govorila o svojoj odluci da postane prostitutka zarad kvalitetnijeg majčinstva.
Ova majka dvoje dece redovno volontira u školi svoje dece, pisala je za brojne magazine, a jedno vreme radila je i kao televizijska novinarka. Nedavno je napisala knjigu "Hooked - Secrets of a High-Class Escort" u kojoj je iskreno progovorila o svojoj drugoj profesiji - elitnoj prostituciji.
Četrdesetogodišnja Amanda kaže da pred svojom decom nikada nije bila Samanta Iks, kao i da je razgovarala s psihologom o tome kako bi to moglo uticati na njih. Kada su je upitali zašto je napustila uspešnu karijeru novinarke, Amanda je kao jedan od razloga navela upravo majčinstvo.
"Bila sam urednica rubrike o lepoti, a račune ne možete platiti u karminima. Uostalom, smučilo mi se da ne viđam decu. Sada mnogo više vremena provodim s njima i mnogo sam im posvećenija“, rekla je i dodala da ima podršku svoje okoline.
Na posao odlazi dva ili tri puta nedeljno, a sat njenih usluga košta 800 dolara, dok je cela noć pet hiljada. Verovali ili ne, u 60 odsto slučajeva Amanda ne mora seksualno da zadovoljava klijenta.
“Lakše je misliti da je u ovoj industriji mnogo oštećenih ljudi i koji nisu svesni toga čime se bave. Ali isto tako, ovaj posao je pun pametnih, inteligentnih žena koje su same to izabrale.”
Izabrala sam legalnu prostituciju zarad sopstvene sigurnosti
Tridesetdvogodišnja Ebigejl iz Melburna pohađala je privatnu školu i radila u IT industriji kada je otkrila ovaj posao. Zaposlila se u legalnom bordelu kako bi bila sigurnija, a posao je tretirala kao i svaki drugi radeći pet dana nedeljno smene od osam sati.
“Dođem na posao i zovu me u sobu da upoznam klijenta. Recepcioner bi unapred naplatio i dao mi kondome i informaciju na koliko sati sam iznajmljena. Imam pet minuta da proverim stanje klijenta i zamolim ga da se istušira. Dobar radnik i nema toliko puno seksa. Većina mojih klijenata su usamljeni muškarci u svojim tridesetim godinama”, ispričala je.
Ebigejl će se ove godine udati, zbog čega je postala recepcionerka. Njen verenik i porodica znaju čime se bavi, ali njegova porodica misli da je ona kompjuterski stručnjak. Ona kaže da joj je ovaj posao dao veliku finansijsku slobodu i nezavisnost, ali je, s druge strane, oduzeo čar seksu.
“Seks mi sada skoro ništa ne znači. To mi je kao da idem na kafu s nekim. Ovaj posao uzima danak. Očajnički sam želela da me neko želi zbog toga ko sam, a ne zbog mog tela. Srećom, pronašala sam ga”, zaključila je.
B92
Нема коментара:
Постави коментар