Прехрамбена индустрија Србије великим делом је у
рукама странаца, а међу иностраним газдама овдашњих фабрика хране
најбоље, чини се, котирају хрватски бизнисмени. Ни џемови и ајвар
„бакине тајне“ нису више у рукама
домаћег „Фудленда“ јер је ту компанију преузела хрватска „Атлантик
група“, која је саопштила да је потписала уговор о преузимању сто одсто
српског предузећа.
„Аквизиција прехрамбене компаније с препознатљивим брендом ’Бакина
тајна’ и палетом производа врхунског квалитета представља појачање
брендираног асортимана ’Атлантик групе’ и додатни импулс у
интернационализацији пословања. Асортиман ’Фудленда’ присутан је, наиме,
у више од 20 земаља, а око трећине укупне производње извози се на
тржишта изван региона – западноевропско, америчко, аустралијско, руско,
јапанско“, наводи се у саопштењу.
Елем, ни у ранијим приватизацијама у Србији, нарочито у прехрамбеном
сектору, није изостајао хрватски капитал, а трку у Србији, када је о
комшијским бизнисменима реч, воде Емил Тадески и његова „Атлантик
група“, и Ивица Тодорић, газда „Агрокора“.
Поменимо, Тадески у рукама има брендове „Смоки”, „Гранд кафу”,
„Бананице”, „Најлепше жеље”... У његовим је рукама, наиме, фабрика
„Соко–Штарк”, настала давне 1922. године. Пре десетак година та
компанија је ушла под окриље „Гранд кафе”, која је преузела 94 одсто
акција „ Штарка” и постала његов газда, али је убрзо 58 одсто акција те
фирме продато компанији „Дрога–Колинска” за 58 милиона евра. „Дрога” је
две године касније продата „Атлантик групи” за 382 милиона евра, од чега
су око 150 милиона били дугови „Колинске”.
Осим што сада газдује и „Меркатором”, други велики хрватски бизнисмен
увелико присутан на нашем тржишту Ивица Тодорић овде има уље и маргарин
„дијамант”, „фриком” сладоледе, воду „мивела”, „кикиндско брашно”...
Тодорић, који у Хрватској и у региону важи за краља прехрамбене
индустрије, у Србију је ушао 2003. куповином „Фрикома“, овде има и
десетак хиљада херктара земље, фарму јунади, ланац маркета „Идеа“...
Словенци су такође радо куповали српске прехрамбене фирме па је,
рецимо, дошла „Перутнина Птуј“, која је преузела „Топико“, а у овдашње
живинарство ушла је и „Виндија“, која, између осталог, у Пландишту
производи бренд „цекин“.
Велика имена у индустрији пива газдују овдашњим пиварама –
„Карлсберг“, „Молсон Курс“, а и највеће млекаре у Србији су у рукама
странаца. Подсетимо, највећег домаћег произвођача млека „Имлек”, као и
неколико других, купио је 2003. године Инвестициони фонд „Салфорд“, који
још увек газдује тим фирмама. Тај фонд власник је 79 одсто акција у
„Имлеку”, 82 одсто акција у Млекари Суботица, већински власник је и у
Млекари Зајечар... „Салфорд”, то јест његова „Дунав храна група”,
власник је и концерна „Бамби–Банат”, од 2004. године. Крајем те године и
аранђеловачки „Књаз Милош“ добио је страног газду – најпре је то био
инвестициони фонд с Кајманских острва „Балкан лимитид”, међутим, већ
почетком 2005. тај фонд је „Књаз” препустио „Салфорду”.
– Све стране компаније које успешно газдују овдашњим прехрамбеним
фирмама, имају планове, нову технологију, запошљавају –добро су дошле.
Прехрамбени сектор им је, очито, био нарочито примамљив, али јасно је да
бирају добре компаније. У који год сектор су ушли озбиљни играчи,
показали су добре резултате – каже за „Дневник” аграрни аналитичар Милан
Простран. – Нажалост, озбиљних страних инвестиција није било у
кланичној индустрији, ако не рачунамо живинарство, те у преради
кукуруза, то јест скроба, као и у винарству. То су нам и остале бољке.
Изгледа да су наши капиталисти били велики хазардери.
С. Глушчевић
Рачунају на осам милиона евра
„Атлантик група“ очекује да у 2014. укупан промет „Фудленда“ буде
осам милиона евра. „Фудленд“, за који хрватски портали наводе да је
презадужен и да му је био преко потребан стратешки партнер, основан је
1998, производњу има у подножју Копаоника, годишње преради око 3.000
тона воћа и поврћа. Има око 160 различитих производа и око 150
запослених, извози на двадесетак тржишта.
Дневник
Нема коментара:
Постави коментар