Posle povlačenja „Ekson mobajla” sa jednog od najvećih novih nalazišta nafte na svetu, „Gasprom” ponudio saradnju „Rosnjeftu”
Plan „rusifikacije” tehnologija u petroindustriji: Aleksej Miler i Vladimir Putin
Foto Rojters
Arktički okean je ruska „naftna Saudijska Arabija”. Nastavićemo da
tragamo za naftom uvek i svuda. Ako partneri mogu da se priključe –
dobro je – a ako ne mogu mi ćemo nastaviti sami, izjavio je prvi čovek
„Rosnjefta” Igor Sečin ovih dana posle prisilne odluke američkog „Ekson
mobajla” da se povuče iz zajedničkog poduhvata istraživanja nafte na
basnoslovno bogatim nalazištima usred Arktičkog kruga.
Može li Rusija da zadrži status najvećeg svetskog proizvođača nafte i
ambicioznog protagoniste novih petroistraživanja ako se, prema
sopstvenim podacima, oslanja na zapadnu tehnologiju u polovini domaćih
projekata sa uljnim škriljcima i 80 odsto radova na podvodnim
nalazištima?
U paleti sankcija Zapada Rusiji, krize u Ukrajini, Vašington je veoma
precizno ograničio saradnju američkih naftaških kompanija i
specijalizovanih petrohemijskih kompanija („Halibarton”,
„Šlumberger”...) sa ruskim partnerima u poslovima na Arktiku,
eksploataciji petroleja iz uljnih škriljaca, i podvodnim istraživanjima
nalazišta crnog zlata, uključujući i poslove na Kaspijskom jezeru.
„Umesto da se predaju pred tim zapadnim sankcijama, Rusi su izašli sa
planom ’rusifikacije’ tehnologija koje će koristiti u jednom od
najvećih dosadašnjih nastojanja sveta da pronađe naftu u ledenim vodama
Arktičkog okeana”, ocenio je juče „Njujork tajms”.
Odlučan da nastavi sa arktičkim biznisom, „Rosnjeft” je za sledeću
sezonu radova na Arktiku (avgust–oktobar) već rezervisao šest platformi
jedne norveške kompanije i pazario rusko-venecuelansku kompaniju koja se
bavi ekstrakcijom nafte sa podvodnih terena. Istovremeno, ruski naftaši
započeli su pregovore sa kineskim partnerima koji su izgleda voljni da
deo plutajućih platformi povuku iz Južnokineskog mora na Arktik.
Najveća novina u areni ruskog naftaškog biznisa nastala nakon
uvođenja sankcija je ipak ovih dana diskretno plasirana vest da je ruski
„Gasprom” najavio mogućnost saradnje sa „Rosnjeftom” u Arktičkom krugu,
ukoliko „Ekson mobajl” i sledeće sezone bude sputan zapadnim
sankcijama. Istina, predstavnici „Gasproma” su najavljenu saradnju
definisali kao „tehničku mogućnost”.
Ipak, bilo kakva mogućnost saradnje „Rosnjefta” i „Gasproma” – po
zapadnim ocenama „dva ozbiljna poslovna rivala” – iznenadila je
posmatrače sa obe strane Atlantika.
„Umesto da izazovu razdor u najužem krugu poslovnih saradnika Putina,
zapadne sankcije nagnale su ih na tešnju saradnju. Sama pomisao da bi
dva konkurenta mogla da sarađuju da bi smanjila posledice sankcija,
jedan je od najjačih signala da – nakon sedam meseci od uvođenja zabrane
poslovanja sa Rusijom, kaznene mere Zapada imaju upravo suprotan efekat
od priželjkivanog”, ocenjuje američka medijska mreža Si-En-Bi-Si.
U međuvremenu, vodeće zapadne naftaške kompanije ovih dana više su
nego uzdržane u procenama koliki gubitak će – dok traju sankcije –
pretrpeti zbog presečenog višedecenijskog biznisa sa Rusima. Uz put,
zapadni petrobiznis ušao je u nekadašnji SSSR još 1929. godine na poziv
Josifa Visarionoviča Staljina.
Juče je „Ekson mobajl” iz Arktičkog kruga odšlepao naftnu platformu
„Zapadna Alfa” nakon što je letos platio 700 miliona dolara za kratki
nastavak istraživanja na nalazištu – za koje se ovih dana ispostavilo da
sadrži možda i 750 miliona barela rezervi petroleja. Istovremeno,
„Šlumberger” je povukao iz Rusije većinu američkih i evropskih
petroeksperata koji su godinama primenjivali zapadnu tehnologiju na
sovjetskim, a kasnije i ruskim nalazištima.
Oseka zapadnih petrostručnjaka, visoko specijalizovanih mašina za
istraživanje i eksploataciju petroleuma u ekstremnim uslovima Sibira i
Arktika i finansijske podrške megaprojektima nije izazvala malodušnost
dojučerašnjih ruskih partnera, pre je podstakla njihov prkos. Ruski
predsednik Vladimir Putin odobrio je ovih dana osnivanje državne
kompanije za servisiranje petroindustrije, sa ciljem da gde god može i
što pre zameni usluge „Halibartona”, „Šlumbergera” „Bejker Hjua” i
ostalih.
Tanja Vujić
-----------------------------------------
Iskorak u Persijski zaliv
Vodeće ruske energetske kompanije „Gasprom” i „Rosnjeft”
zainteresovane su za biznis u Abu Dabiju, najavio je zamenik ruskog
ministra energetike Jurij Sentjurin tokom nedavne posete
zvaničnedelegacije Moskve najvećem i najbogatijem među sedam emirata u
sastavu Ujedinjenih Arapskih Emirata. „’Gasprom’ ima mogućnosti da
snabdeva tečnim prirodnim gasom UAE zbog nedostatka prirodne sirovine u
toj zemlji. Istovremeno, ’Rosnjeft’ namerava da otvori predstavništvo u
UAE, najavio je Sentjurin.
„Rosnjeft” je zvaničnicima UAE već predočio zainteresovanost da
senadmeće za petrokoncesije, čiji je ugovor o iznajmljivanju na 75
godina istekao januara ove godine. Zvanični Abu Dabi odluku o izboru
partnera za eksploataciju i dalja istraživanja nafte na nalazištima koja
proizvode više od polovine nafte UAE treba da donese početkom iduće
godine.
Prilikom nedavnog susreta predsednika Ruske Federacije Vladimira
Putina i princa Abu Dabija i zamenika vrhovnog komandanta oružanih snaga
UAE Muhameda bin Zajida el Nahjana u Sočiju, dvojica lidera istakli su
da njihove zemlje uživaju „privilegovane odnose”.
T.V. Politika
Нема коментара:
Постави коментар