Šumadijski
seljaci ove godine suočavaju se sa brojnim teškoćama koje umanjuju
prinose i obezvređuju njihov rad i trud, a nakon proletošnjih poplava,
potonjih klizišta i obilnih kiša, jesen je donela i najezdu divljih
svinja.
U Crnući i Koštuinićima na obroncima Suvobora ove životinje već nekoliko dana pustoše imanja i uništavaju letinu.
Ratari su pored svih nedaća jedva posejali useve koji su olako
stradali, pa strahuju kako će preživeti zimu i nastaviti gajenje kultura
na svojoj zemlji.
"Mi smo pretrpeli veliku štetu, sinoć su divlje svinje pojele i
izlomile pola njive kukuruza, sve je propalo, a dolaze svaku noć", jada
se Milica Mirković iz Koštunića, a Marija Nikolić kaže da su pojele
gotovo sav zasad kukuruza na porodičnoj njivi, ostavivši samo trule
plodove.
Meštani se žale da divlje svinje redovno pohode njihove njive i bašte,
da ih ima mnogo i da ne mogu sačuvati svoje zasade od najezde.
Prema rečima Zorana Adamovića, iz Lovačkog udruženja "Vojvoda Milan
Obrenović", divljač je i ranije pričinjavala štetu na ovom području, ali
ne u ovolikoj meri.
On je pozvao sve koji su pretrpeli štetu da im se obrate nakon čega
Upravni odbor Udruženja doneti odluku kako i koliko treba nadoknaditi.
"Prijava ima sa raznih strana, ali su Koštunići i Crnuća pretrpeli
najjači udar", reklao je on, naglasivši da Udruženje poseduje fond za
odštetu i svake godine potroši mnogo nadoknađujući ono što je divljač
počinila.
"Što se tiče Koštunića, UO je doneo odluku da se izađe u susret svim
meštanima koji su nam se obratili i po čijim prijavama je komisija
izlazila na teren", rekao je on za Tanjug.
Trenutno na području lovišta "Takovo", kojim gazduje LU "Vojvoda Milan
Obrenović", ima oko 75 divljih svinja, koje su veoma pokretljive, pa
njihovo stanište obuhvata široku teritoriju Rudnika i Suvobora.
Adamović kaže da je divljač, poput drugih prirodnih resursa, vode ili
ruda, vlasništvo države, koja ju je dala korisnicima lovišta na
gazdovanje.
Lovačko udruženje ima određene obaveze, održavanje brojnosti na
određenom nivou, organizovanje zimskih prihrana i drugo, a takođe je i
odgovorno za sve što životinje počine.
Pored toga, objašnjava on, zakonom su predviđene i obaveze vlasnika
zemljišta da preduzmu mere zaštite svojih imanja i useva i da ne dozvole
ulazak divljih životinja, kako bi se izbegla šteta.
Postoje mnogi načini na koje se to može učiniti, ali je veliko pitanje
da li su seljaci u mogućnosti da to učine, s obzirom na finansijske
troškove koje bi iziskivalo ograđivanje velikih imanje, dodao je
Adamović.
autor: VS izvor: Tanjug
Нема коментара:
Постави коментар