VISOKE potpetice, uske pantalone i raspuštena smeđa duga kosa. Ispod tamnih naočara za sunce nazire se diskretna šminka i negovano lice. Ne deluje nimalo vulgarno, naprotiv.
- Ne, ne zovem se Nora - kaže, blago se osmehujući, dok pali cigaretu. - To ime koristim samo u poslu.
Oprezno, osvrćući se oko sebe, iz šljašteće markirane torbice, vadi i pruža jednu podsetnicu. Simbolično, erotska fotografija polunage žene, broj telefona i potpis na engleskom "For your pleasure..."
NIJE JEDINA Nora nije bila jedina devojka koja je svoje usluge nudila bogatim učesnicima minulog sajma, bilo je tu i desetak njenih koleginica iz Beograda, Zrenjanina, Kragujevca, pa čak i Mađarske. Nije bila ni najtraženija. To je bila jedna mlada meleskinja, kojoj je direktor poznate inostrane kompanije platio 5.000 evra za dva dana.
- Ne volim kada me nazivaju prostitutkom. Ja radim isto što i političari ili direktori. Samo to ne krijem. Ja ne prodajem samo svoje telo, već pružam mnogo više od toga. Oni prodaju i sebe i svoja načela i porodicu i prijatelje, sve rade za novac - samouvereno govori ova tridesetdvogodišnja rođena Beograđanka.
U Novom Sadu živi već sedam godina. U ovom gradu je elitnu prostituciju, tvrdi, izdigla na najviši nivo. Kada se 2005. godine doselila, ponudila je svoje usluge strancima na Poljoprivrednom sajmu, a od jednog klijenta prihvatila sugestiju da napravi vizit-kartu.
Na ovogodišnjem Poljoprovrednom sajmu, svoje društvo bogatim biznismenima iz Evrope, naplatila je ukupno 6.000 evra. Samo sa dvojicom provela je noć (sa direktorom holandske firme i mlađim austrijskim diplomatom), a još trojici bila je dnevna pratnja. Samo od druženja sa Holanđaninom i Austrijancem zaradila je 4.000 evra.
- Poljoprivredni sajam je za mene najunosniji posao u celoj godini - priznaje Nora. - Govorim tri jezika: engleski, nemački i mađarski, i na njima, ma koliko to nekome možda zvučalo čudno, sa mojim klijentima i njihovim poslovnim partnerima vodim sasvim intelektualne razgovore.
To nije čudno, jer je Nora studirala političke nauke u Beogradu, koje je napustila zbog teške materijalne situacije, na četvrtoj godini.
- Moja rođena sestra i dalje živi u Beogradu, ja joj svojim novcem pomažem da završi studije - nastavlja. - Roditelji su nam razvedeni, i samo sa majkom smo u kontaktu. Moja priča se zapravo svodi na to da sam na vreme shvatila da je čovek danas bez novca - ništa. Moja tetka je umrla od raka, jer nije imala para za lečenje.
Nora, otvoreno i bez ustezanja, priznaje da je niko nije naterao da se bavi ovim "poslom". Sama je odlučila na koji način će zarađivati za život. Ne stidi se svog poziva. Muškarci koji hoće sa njom da provedu vreme moraju da ispune tri uslova - da budu vaspitani, šarmantni i naravno - bogati.
Izbirljiva je postala pošto ju je jedan Grk, pre tri godine, uhvatio za kosu i počeo da vuče napolje iz restorana. Bio je pijan, a ona je, uvidevši to, u pola večeri stavila na sto novac koji joj uvek unapred mušterije daju, i saopštila mu da od noći provedene sa njom ipak neće ništa biti.
- Naravno, uvek ima onih koji su drski i bezobrazni, ali s njima lako izlazim na kraj. Imam jednog prijatelja spremnog da me zaštiti u takvim situacijama - zaključila je Nora sa nimalo naivnim osmehom.

VIZIT-KARTE UOBIČAJENE
Vlasnik jedne male štamparije, kod kog Nora štampa podsetnice, kaže da je dve nedelje pred Poljoprivredni sajam imao pune ruke posla.
- Sadržaj vizit-karti je uglavnom uvek isti: polugola devojka sa izrazom velikog zadovoljstva na licu sa brojem telefona - kaže on. - Pohotnu devojku sa slike prati uglavnom i izazovna poruka tipa "probaj me", "rastopi me", "zadovoljiću te", "uzmi me" i slično. Najčešće traže da se vizit-karte štampaju sa jedne strane na srpskom, a sa druge na engleskom jeziku, a izrađuju i po 2.000 komada.
Novosti online