VREMEŠNOM Milovanu Aleksiću, koji se približio kraju osme decenije, život kao da je napravio čitav krug. Svaki novi korak vodio ga je sve bliže onom koji je prvo napravio. Rođen u selu Bare kraj Rekovca, seljakao se često, živeo i radio u okolnim mestima, ali se u rodno selo vratio da dočeka starost. Ne baš uobičajeno za podneblje koje ga je stvorilo, lutao je od žene do žene tražeći sreću, pa se ženio, što zvanično što nezvanično - devet puta. I tu se krug zatvorio: živahni, prgavi Milovan na kraju se skrasio kraj svoje prve žene, Vladanke.
U njegovoj priči o životu i ljubavi roje se nebrojena imena, mesta, zanimanja, razmirice, rastanci. U ranom detinjstvu ostao je bez oca, da bi još kao osmogodišnjak počeo da služi nekog imućnog seljaka u Gornjoj Sabanti, koji ga je, pijan, često tukao. Već sa 14 godina, po proceni majke i strine, stasao je za ženidbu, i tada je u njegov život prvi put ušla Vladanka.
- Mislio sam da će njenu sestru da mi daju, jer je bila lepša, ali su mi podvalili. Dete ko dete, ako nemaš lepu igračku, ideš dalje. Otišao sam posle šest meseci - kaže on.
Usledila je Dušanka, pa Branka, sa kojom je živeo 12 godina u Belušiću i izrodio troje dece. Sa drugim ženama decu nije imao.
- Kad se treće rodilo, okrenu žena naopako i ode. Tri meseca nisam znao gde je, a onda sam dobio pismo iz Zapadne Nemačke. Da je vraćam, neću, nije mi za vraćanje jer je ostavila decu. Tako sam rešio da svako ode svojim putem - priča Milovan svoju priču.
U Resavici gde je tri decenije radio kao lovočuvar, društvo su mu pravile dve Makedonke: Lepa, pa za njom Nada. Osnovni uslov koji je Milovan sada imao bio je da žena prihvati njegovu decu iz trećeg braka. Sreću je okušao sa još jednom Dušankom i dve Ljiljane, od kojih je jedna bila Hrvatica. Ljubavne pustolovine okončale su se sa Vladankom, s kojom pod stare dane živi od penzije i poljoprivrede.
- To je ona prava, jer je prihvatila moju decu kao da su njena. Vole je i više nego mene - zadovoljno ispreda Milovan svoj zaključak o tome šta je životna sreća jednog muškarca.

SIROMAH, ALI DOBAR ČOVEK
- Milovan je bio lep čovek - pokazuje nam Vladanka, prva i poslednja izabranica, crno-belu fotografiju crnomanjastog čoveka u gizdavom vojničkom odelu, sa uredno štucovanim brkovima Klerka Gebla.
Otkrivajući nam šta ju je privuklo njemu dva puta, kaže da je dobar čovek, iako je bio siromah. Druge žene, priča Vladanka, dolazile su mu od danas do sutra, a ona je došla i ostala najduže. U drugom navratu, već 30 godina.
- Sve uvek bude kako on kaže. Šta mogu, žensko sam. Kod drugih je moglo da bude i gore. Ali, lepo je od njega što mi kupuje sve. Drugim ženama muževi ne kupuju, to ih ne zanima - poverava se Vladanka.
Novosti online