- Autor GdeInvestirati/Tanjug
BEOGRAD - Vlasnik
i predsednik MK grupe Miodrag Kostić ocenio je da će najavljeno
smanjenje subvencija u poljoprivredi imati loše posledice i izrazio
žaljenje što država podsticaje poljoprivrednoj proizvodnji i dalje
tretira kao socijalnu, a ne razvojnu kategoriju.
"U ukupnom prihodu prosečnog farmera u Evropskoj uniji, subvencije učestvuju 34 odsto, a u Srbiji četiri odsto",
kazao je Kostić i naveo da su za 40 godina takvih podsticaja evropski
farmeri izgradili ozbiljnu infrastrukturu koju srpski pljoprivrednici ne
mogu da dostignu, a vlada sada još najavljuje smanjenje subvencija.
Kostić
je kazao da se slaže da je način subvencionisanja po hektaru obradive
površine nefunkcionalan i istakao da bi trebalo da se subvencije daju po
proizvedenim količinama.
"Uspešniji proivođači trebalo bi da dobiju veće podsticaje",
rekao je Kostić i dodao da, ako treba da se pomognu siromašniji
poljoprivrednici, to ne treba da se radi preko subvencija Ministarstva
poljoprivrede, već uz pomoć Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i
socijalna pitanja.
Kostić je objasnio da subvencije postoje u mnogim razvijenim i nerazvijenim zemljama i služe kao podsticaj poljoprivredi da bude produktivnija.
On se založio za prodaju državnog obradivog zemljišta, navodeći da bi
na taj način bila povećana produktivnost u poljoprivredi, otvorila bi se
nova radna mesta i omogućila velika ulaganja.
"Država ima 400.000 hektara
obradivog zemljišta u svom vlasništvu, za šta godišnje od zakupa dobija
56 miliona evra, a ako bi se to zemljište prodalo po trenutnim cenama,
država bi dobila tri milijarde evra, što bi joj pomoglo da se ne
zadužuje da bi finansirala infrastrukturne projekte", kazao je Kostić.
Po njegovim rečima, MK grupa ima
prosečan rod kukuruza 12 tona po hektaru, dok je prosek u Srbiji sedam
tona, a na oranicama u državnom vlasništvu četiri tone.
"Samo na većem prinosu u toj
kulturu moglo bi da se dobije 330 miliona evra, ako bi oranice kojima
gazduje država bile u privatnom vlasništvu", istakao je Kostić i
dodao da njegova kompanija godišnje ulaže od 1.000 do 2.000 dolara po
hektaru da bi povećala produktivnost. On je ukazao da Srbija ima više
resursa koje ne koristi na pravi način.
Gde investirati
e vala svašta sam čuo al ovake reči od glavnog poljoprivrednog krimosa nisam čuo. prvo da se ispita odakle si ti krenuo i ko ti je stajao iza leđa dok nisi pokupio svu najplodniju zemlju u vojvodini.
ОдговориИзбриши