уторак, 18. новембар 2014.

Kako se biomasa može upotrebiti u poljoprivredi?

Od grejanja životinja do sušenja žitarica
Utorak, 18. 11. 2014.|07:26 | Izvor: eKapija

Budući da su cene konvencionalnih goriva u stalnom porastu i postoji određena neizvesnost u njihovoj nabavci, poljoprivrednicima je najisplativije da se okrenu biomasi kako bi svoje potrebe za grejanjem obezbedili iz sopstvenih resursa. Kako za "eKapiju" kaže Todor Kovačević upravnik farme svinja "Mišićevo" iz okoline Pančeva, prelaskom na kotao za biomasu uštede su ogromne.
- Do pre pet, šest godina grejali smo prasilište i odgoj na struju, onda smo odlučili da probamo kotao na biomasu i iskustva su odlična. Koristimo žitnu slamu i kukuruzovinu sa imanja koje imamo, pa su jedini troškovi gorivo i radna snaga prilikom prikupljanja te biomase – objašnjava Kovačević dodajući da je najisplativije koristiti sojinu slamu, ali je oni, nažalost, ne prozvode na svom gazdinstvu.
Pančevačka farma ima kapacitet oko 300 krmača, a u planu je proširenje sledeće godine kada će kupiti još jedan kotao na biomasu, jer je neophodno grejanje farme od novembra pa do aprila, a u poslednje vreme čak i do maja.
Prinos biomase u proseku je 2 do 5 tona po hektaru zavisno od gajene ratarske kulture, ističe u razgovoru za "eKapiju" diplomirani inženjer i suvlasnik kompanije "Terming" Kula Branislav Banatski.
- Ono što je kod biomase potpuno izvesno je obnavljanje svake godine i konstantna zastupljenost u plodosmeni. Takođe, gazdinstva koja poseduju biomasu u svom vlasništvu često imaju svoje kapacitete za pripremu, manipulaciju i skladištenje, što im omogućava da operacije prikupljanja obave kada su uslovi najpovoljniji, odnosno period bez kiše – objašnjava naš sagovornik.
Prema rečima Banatskog, kompanija iz Kule proizvodi kotlove na biomasu, pre svega na slamu, više od dve decenije.
- Moj otac je 1990. godine instalirao prvi sistem u "Agrocoop"-u u Kuli, gde je semenski kukuruz sušen uz pomoć kočanke od kukuruza (oklasak, šapurika). Nakon puštanja sistema u rad, potošnja nafte za sušenje zrna je bila nula litara. Sva potrebna toplotna energija za sušenje zrna dobijena je sagorevanjem kočanke – navodi sagovornik "eKapije".
Od tada je ova firma iz Kule konstruisala i napravila više od 20 tipova kotlova na bale slame, briket i pelet od slame. Do sada je "Terming" instalirao opremu u više od 50 farmi svinja, 30-tak gazdinstava, kako kaže Banatski, i nebrojeno individualnih poljoprivrednih gazdinstava. Proizvedeno je ukupno oko 3.000 raznih kotlova na biomasu. Kapacitet kotlova je od 30 kW do 2 MW, a najčešća upotreba je u poljoprivredi. - To mogu biti velika gazdinstva gde se greju upravne zgrade, radionice, farme svinja i pilića, sušare, plastenici, gde se koriste kotlovi od 200 kW pa na više. Kotlovi manje snage od 40 do 60 kW koriste individualna gazdinstva (privatne kuće) za grejanje kuće i ostalih objekata. U poslednje vreme moderni paori koji imaju velike površine zemlje i mini sisteme (sušare, plastenike ili farme), sve češće koriste kotlove veće snage na gazdinstvu – kaže Banatski.
Grejanje plastenika i farmi
Kotlovi na biomasu kao deo sistema za grejanje sagorevanjem slame smanjuju troškove grejanja nekoliko puta. Sagorevanjem slame dobija se topla voda koja se kroz odgovarajući sistem distribuira u objekte koji se greju. Taj sistem se koristi za grejanje farmi svinja, koza, pilića.
- Na farmama svinja to su prasilište i odgoj gde se primenjuje podni panelni sistem grejanja. Na farmama pilića grejni medij je topli vazduh, ali je princip dobijanja tople vode u kotlu identičan – ističe sagovornik našeg portala.
Na istom principu, prema njegovim rečima, funkcioniše i oprema za grejanje na biomasu u plastenicima, a razlika je samo u instalaciji koja je u grejanom objektu. U plastenicima su to cevi, cevni registri ili kaloriferi.
Sušare na biomasu
Kod sušenja semenskog kukuruza topla voda se šalje u toplotne izmenjivače gde se toplota prenosi sa vode na vazduh. Ugrejan vazduh na temperaturu do 45 stepeni se ventilatorima usmerava u ćelije gde je zrno.
- Prilikom sušenja merkantilnog zrna temperature idu i do 100 stepeni kada se koriste termogeni gde topli vazduh direktno iz agregata ide u sušaru. Sušare koje mi proizvodimo su šaržnog tipa (napuni se zrnom i suši se u mirnom sloju) čime se smanjuje oštećenje zrna. Nakon završetka procesa sušenja zrno se ispušta iz sušare kroz koso dno.
Isplativost
Prema podacima kompanije "Terming", dnevni nivo grejanja za farmu svinja je u proseku 18 časova, a sezona grejanja jedne farme traje 7 meseci, odnosno 210 dana. Ukoliko se grejanje farme koristi postrojenje od 400 KW, potrebno je 720 kg nafte na dan, odnosno 151.200 kg nafte po sezoni, a to je 16.632.000 dinara. Za isto postrojenje dnevno je potrebno 864 m3 gasa, što je 181.440 m3 gasa po sezoni, a troškovi grejanja na gas su 7.439.040 dinara.
Ukoliko bi ta ista farma svinja okrenula grejanju na biomasu, odnosno na slamu, uštede su velike. Farmi svinja je potrebno 2.520 kg slame na dan, što je 529.200 kg slame po sezoni, uz prosečnu težinu bale slame od 15 kg, to je 35.280 bala slame po sezoni. Trošak se procenjuje na 793.800 dinara po sezoni, ukoliko se računa se da je cena slame u vlasništvu 1,5 din/kg što je cena rada, goriva i veziva. Kada se uzme u obzir cena kotlarnice na biomasu i instalacije postrojenja, ovakva investicija se isplati već u prvoj sezoni upotrebe.
Irina Milošević ekapija

Нема коментара:

Постави коментар