Post by Prodajem Kuću u Bačkom Gradištu.
- Zbog onih koji ne žele da jedu GMO, proizvodi treba da budu obeleženi - smatra profesorka Šurlan Momirović.
Ona je istakla da se ne može za GMO reći da je opasan po zdravlje i napominje da nije pronađena veza između nekih bolesti i GMO.
- Mi ne možemo ni za jednu hranu reći koja je opasna po zdravlje ili nije. Pa ni za onu hranu koju sada jedemo. Koliko su do sada ispitali, GMO nije opasan po zdravlje - rekla je profesorka Šurlan Momirović.
Na pitanje koliko godina je neophodno ispitivati GMO proizvod pre
nego što se nađe na tržištu, profesorka Poljoprivrednog fakulteta u
Beogradu kaže da se protivnici zalažu da se tek posle dve ili tri
generacije ljudi taj proizvod nađe na tržištu i uvede u ishranu.
Ipak, podseća da je američka Agencija za lekove tek nekoliko godina ispitivala u laboratoriji proizvode pre nego što su građani počeli masovno da ih koriste. Profesorka Šurlan Momirović napominje da neke bolesti poput steriliteta i kancera nisu dovedene u vezu s konzumacijom GMO. Ona ističe da i među naučnicima postoje podeljena mišljenja i podseća da naši građani još uvek ne mogu da jedu ovu hranu jer je kod nas postoji Zakon o zabrani GMO.
- Građani mogu slobodno da jedu GMO - kaže profesorka i dodaje da bi ta hrana trebalo da bude obeležena na policama radnji, baš zbog onih koji ne žele da jedu takvu hranu.
Sasvim drugo mišljenje o GMO u Srbiji i štetnosti takve hrane po ljude ima profesor Miladin Ševarlić, takođe s Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
- Ne znam sa kojim argumentima nastupa koleginica jer nisam video da se poziva na konkretna referentna istraživanja. S druge strane, ja bih mogao da ih kandidujem mnogo, recimo ono dr Arpada Pustajia iz 1995. godine. Reč je o vrhunskom stručnjaku koji je decenije posvetio istraživanjima GMO krompira. Na kraju je zaključio da to nije za ljudsku ishranu jer veće konzumiranje GMO hrane u prvoj generaciji, u trećoj povećava opasnost od kancera, a u četvrtoj dovodi do poremećaja reproduktivnosti - kaže Ševarlić za "Vesti".
Profesor Ševarlić se poziva i na srpske naučnike koji su se bavili ovom temom.
- Recimo, dr Milenko Stupar je na naučnom skupu u SANU 2013. godine izjavio da genetičari danas znaju kako funkcioniše jedna trećina gena, za drugu trećinu još uvek samo naslućuju, a o poslednjoj trećini još ništa ne znaju. Da li se može bez poznavanja posledica ukrštanja dve trećine gena govoriti o zdravstveno i ekološki bezbednim GMO?
Ševarlić je podsetio da je prvi Zakon o GMO u Srbiji donet 2001. godine, a aktuelni iz 2009. koji zabranjuje i promet i proizvodnju GMO hrane, te da je sada prisutna velika kampanja, lobiranje da se donese novi propisi koji treba da trasiraju put za legalizaciju GMO.
Profesorka Poljoprivrednog fakulteta u
Beogradu Gordana Šurlan Momirović izjavila je za Radio televiziju Srbije
da "do sada ispitana GMO hrana nije opasna po zdravlje".
Nije zdravo: Miladin Ševarlić
Ona je istakla da se ne može za GMO reći da je opasan po zdravlje i napominje da nije pronađena veza između nekih bolesti i GMO.
- Mi ne možemo ni za jednu hranu reći koja je opasna po zdravlje ili nije. Pa ni za onu hranu koju sada jedemo. Koliko su do sada ispitali, GMO nije opasan po zdravlje - rekla je profesorka Šurlan Momirović.
Nije opasno?
Glavna kuhinja u kabinetimaUpitan da kaže ko su glavni lobisti za GMO u Srbiji, Ševarlić će kao iz topa:- Političari! Odgovorni su oni koji vode resore trgovine, poljoprivrede i ruralnog razvoja. U tim sektorima su odgovorni ministri, državni sekretari, pomoćnici ministra, načelnici odeljenja i inspekcije. Ovaj brzopotezni pokušaj promene zakona o GMO vidim kao posipanje pepelom i pokušaj abolicije svih dosadašnjih ministara poljopriprede od 2000. pa do danas, a koji snose zakonsku i moralnu odgovornost zbog stanja u kojem je srpska poljoprivreda danas. |
Ipak, podseća da je američka Agencija za lekove tek nekoliko godina ispitivala u laboratoriji proizvode pre nego što su građani počeli masovno da ih koriste. Profesorka Šurlan Momirović napominje da neke bolesti poput steriliteta i kancera nisu dovedene u vezu s konzumacijom GMO. Ona ističe da i među naučnicima postoje podeljena mišljenja i podseća da naši građani još uvek ne mogu da jedu ovu hranu jer je kod nas postoji Zakon o zabrani GMO.
- Građani mogu slobodno da jedu GMO - kaže profesorka i dodaje da bi ta hrana trebalo da bude obeležena na policama radnji, baš zbog onih koji ne žele da jedu takvu hranu.
Sasvim drugo mišljenje o GMO u Srbiji i štetnosti takve hrane po ljude ima profesor Miladin Ševarlić, takođe s Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
- Ne znam sa kojim argumentima nastupa koleginica jer nisam video da se poziva na konkretna referentna istraživanja. S druge strane, ja bih mogao da ih kandidujem mnogo, recimo ono dr Arpada Pustajia iz 1995. godine. Reč je o vrhunskom stručnjaku koji je decenije posvetio istraživanjima GMO krompira. Na kraju je zaključio da to nije za ljudsku ishranu jer veće konzumiranje GMO hrane u prvoj generaciji, u trećoj povećava opasnost od kancera, a u četvrtoj dovodi do poremećaja reproduktivnosti - kaže Ševarlić za "Vesti".
Šta bi rekli da je marihuana?Poslednji podatak iz 2013. godine, sa kontrole od 1.300 parcela u Srbiji sa kojih je uzeto neobično malo uzoraka, svega 45, pokazalo je da su 42 uzorka bila pozitivna na GMO.- Zamislite kada bi to bila marihuana? Je li to uspeh? - pita se Ševarlić. |
- Recimo, dr Milenko Stupar je na naučnom skupu u SANU 2013. godine izjavio da genetičari danas znaju kako funkcioniše jedna trećina gena, za drugu trećinu još uvek samo naslućuju, a o poslednjoj trećini još ništa ne znaju. Da li se može bez poznavanja posledica ukrštanja dve trećine gena govoriti o zdravstveno i ekološki bezbednim GMO?
Ševarlić je podsetio da je prvi Zakon o GMO u Srbiji donet 2001. godine, a aktuelni iz 2009. koji zabranjuje i promet i proizvodnju GMO hrane, te da je sada prisutna velika kampanja, lobiranje da se donese novi propisi koji treba da trasiraju put za legalizaciju GMO.
Vesti online
Нема коментара:
Постави коментар