Finansijske prevare na Internetu: Kako se zaštiti?

Bogatstvo poslovnih, prijateljskih i drugih odnosa koji se mogu ostvariti na Internetu začinjeno je mnoštvom prevara čiji je cilj da nekome pribave protivpravnu finansijsku korist. Tipične za Internet jesu prevare prilikom online kupovine, internet mamci i krađa ličnih podataka.

Najbolji način da izbegneš bilo kakvu štetu jeste da apriori odbijaš sve sumnjive ponude i posvetiš maksimalnu pažnju zaštiti svojih podataka. Ipak, imamo u vidu da su iskušenja mnoga, tako da smo na kraju teksta naveli nekoliko preventivnih koraka koje bi bilo dobro da preduzmeš.

Ako se ipak nađeš u ulozi žrtve, na raspolaganju su ti i mehanizmi pravne zaštite. Međutim, imaj u vidu da su oni ograničeni, s obzirom na globalni karakter Interneta i raznovrsna sredstva kojima prevaranti mogu da sakrivaju svoj pravi identitet.

Prevare prilikom online kupovine

Prevare posredstvom pravih ili lažnih sajtova za prodaju proizvoda najzastupljeniji su (i najuspešniji) oblik finansijskog online kriminala. Treba razlikovati prevare koje se odvijaju preko sajtova koji reklamiraju robu ili usluge koje, zapravo, ne postoje (lažni sajtovi), i legitimnih sajtova za oglašavanje ili aukcijsku prodaju. U ovom drugom slučaju lažna je konkretna ponuda; ona se obično postavlja tako da superpovoljnom cenom privlači veliki broj kupaca, koji po uplati saznaju da im naručena roba nikada neće stići, ili bar neće stići u onom obliku i količini kako je to prvobitno bilo predstavljeno.

Internet mamci

Prevare koje spadaju u ovu vrstu baziraju se na tome da se žrtvi obeća nekakva korist, a za uzvrat se zahteva uplata novca kako bi se ta korist realizovala. Obećanja koja stižu na mail ili sličnu aplikaciju odnose se ili na nekakvu nagradu, dobitak na lotu, obilatu zaostavštinu koju, eto, nema ko da nasledi, romantičnu avanturu, zaposlenje i tome slično.

Krađa ličnih podataka

Ko poseduje tuđe lične podatke može da otvori bankovni račun, izvadi kreditnu karticu, uzme zajam ili obezbedi nekakvu uslugu — sve na tuđe ime; ako ne to, onda bar može da proda same podatke. U slučajevima kada je moguće imitirati drugu osobu, krađa ličnih podataka poprima oblik takozvane krađe identiteta, i ona, osim finansijskih, može imati i druge negativne posledice.

Na Internetu, tvoji podaci mogu dopasti u tuđe ruke na nekoliko načina: putem instalacije malwarea, u slučaju krađe naloga (hakovanjem servera ili ako ti neko provali šifru) ili ako te navedu da otkucaš svoje podatke na nekom lažnom sajtu. To mogu „originalni“ lažni sajtovi ili oni koji oponašaju neku od poznatih lokacija na Internetu. Ovakvi sajtovi najčešće izgledaju isto kao pravi, osim u jednom detalju koji je nemoguće kopirati — internet adresi.

Obrati pažnju!

Iako pažljivo oko može lako da uoči mnoge od navedenih prevara, dobro je imati u vidu nekoliko caka za razotkrivanje „ćorka“.

• Zlatno pravilo: što je ponuda povoljnija, to je manje verovatno da je istinita. Shodno tome, što ti više deluje da možeš izvući veću korist, to uloži više napora da proveriš da nije u pitanju lažna ponuda. Obavezno u pretraživaču proveri podatke koje imaš, a nije na odmet ni da se raspitaš kod drugih korisnika.
• Obrati pažnju na ponuđene linkove! Naime, sastavni element velikog broja prevara na Internetu jeste ponuda da se poseti neki sajt. Odlazak na postojeću stranicu u najmanju ruku beleži samu posetu, što je samo po sebi rizično, a poseta zaraženim adresama otvara mogućnost instalacije malwarea.
• Prilikom posete sajtovima za online trgovinu proveri da li se vide podaci o firmi koja organizuje prodaju, a ako se vide, nemoj da se libiš da lično stupiš u kontakt s tom firmom. Pored toga, moraju biti vidljivi uslovi prodaje, ugovori, obaveštenja o privatnosti korisnika i uslovima korišćenja sajta. Takođe, jasno moraju biti predstavljeni podaci o proizvodu, robi ili usluzi, a cena mora biti iskazana nedvosmisleno (uključujući i troškove). Informacije o domaćim firmama možeš pronaći u Agenciji za privredne registre, Narodnoj banci Srbije i Poreskoj upravi.
• Legalni sajtovi i redovna poslovna komunikacija po pravilu teku po utvrđenim procedurama. Na primer, prilikom online kupovine, potrebno je otvoriti nalog, popuniti „korpu“, saglasiti se sa uslovima prodaje, izabrati način plaćanja i tako dalje. Ako komunikacija počne da odudara od te procedure, recimo, ako ti stigne mail s dodatnim zahtevima ili nepredviđenom ponudom da probaš nešto drugo, obrati posebnu pažnju.

Pravna zaštita

U teoriji je moguće da se utvrdi odgovornost stranog državljanina, pa i da se od njega nadoknadi šteta, međutim, u praksi je takvo nešto teško ostvarivo iz pravnih ali i tehničkih razloga (prvo treba utvrditi o kojoj se osobi radi).

U slučaju da si žrtva prevare na domaćem terenu, zgodno je znati da je prevara krivično delo. Firme i organizacije mogu zadesiti prekršajne i druge sankcije, a uvek je moguće tražiti naknadu štete.

Za prijavu prevare na Internetu možeš se obratiti Odeljenju za visokotehnološki kriminal MUP-a Srbije ili Odeljenju za visokotehnološki kriminal javnog tužilaštva. U slučaju da nisi siguran o čemu se radi, možeš se obratiti i udruženju za zaštitu potrošača ili servisu Klikni bezbedno.

www.upravusi.rs