– Шећеране ни на који начин не желе да угрозе
интересе ратара и одвозе шећерну репу с њива онако како могу и како им
прерадни капацитети дозвољавају. Слатког корена је много, и упркос томе
што се не вади плански,
све количине ћемо преузети и исплатити онако како смо се с
произвођачима договорили – истиче у разговору за „Дневник” генерални
директор компаније „Суноко” Љубиша Раденковић
Претходних дана су, да подсетимо, ратари негодовали јер, по њиховим
тврдњама, шећеране намерно не преузимају нагомилану репу с њива да би
она калирала и иузгубила на вредности.
– То није тачно. Проблем је у томе што су ратари шећерну репу почели
интензивно да ваде пре петнаестак дана, с лепим временом. Род је ове
године знатно већи него лањски, приноси премашују 70 тона по хектару.
Прерадни капацитети су, наравно, исти, па тако, уместо да се дневно по
фабрици преради корен са 120 хектара, као што је било прошле и
претходних година, сада можемо да примимо репу са стотину хектара –
објашњава Раденковић, и додаје да ће се том динамиком наставити, тако да
би кампања прераде требало да се заврши у првој недељи јануара идуће
године.
– Просто, десило се ове године да динамика вађења репе и прераде нису
усаглашени. Многи су завршили вађење у исто време, а сви очекују да баш
њихов род буде одмах однет, што је неизводљиво. Настојимо да најпре
извучемо репу с терена који нису приступачни да се не би десило да због
јаке кише или снега за неколико дана не можемо прићи тим парцелама. Тако
се дешава да гомиле поред пута, којима је лако прићи, стоје десетак
дана, али ће, наравно, и оне доћи на ред – вели Раденковић, и наглашава
да шећеране имају разумевања према ратарима јер су они у ситуацији да
бирају између две опције: да ли да ваде репу сада и да она неко време
стоји на њивама, с тим да ће сигурно бити предата, или да чекају
децембар, када се може десити да због снега корен остане у земљи.
Ратари чија репа данима стоји на њивама, највише у Срему и Банату,
негодују због тога што корен тако губи на квалитету и, самим тим, на
цени. Дигестија је ове године свакако нижа, а они сумњају да је шећеране
додатно покушавају оборити.
– Не може се рећи да стајање на њиви баш никако не утиче на репу, али
свакако ту при хладним јесењим условима нема великих губитака. Иначе,
дигестија је ове године око 13,5 до 14 процената. Било је кише током
целог лета, што је неповољно утицало на сласт. Од јуна до октобра је,
уместо уобичајених 120 литара, пало 400, што се одразило на квалитет
корена. Такође, због таквих временских услова, појавила се и болест
церкоспора, што је довело до тога да се лист суши и да биљка касније
даје нове листове који црпу енергију, то јест сласт – објашњава
Раденковић, и додаје да ће ове године само „Суноко” у Србији прерадити
2,4 милиона тона шећерне репе, а досад је прерађен 1,4 милион тона.
Према подацима Пословне заједнице “Индустријско биље” ове године
укупно је засејано 70.000 хектара шећерне репе, а приноси су, због
великих киша добри - већи од 60, односно 70 тона по хектару.
Дигестија, односно садржај шећера у кишним условима је ниска, али
исто се очекује добар род од око четири милиона тона што ће дати
производњу шећера од 600.000 тона, кажу у “Индустријском биљу”.
С. Глушчевић
Догодине 3,5 динара
У „Суноку” су већ почели да уговарају цену шећерне репе за следећу
годину. Како нам је рекао Љубиша Раденковић, откупна цена биће 3,5
динара килограм. Подсетимо, цена слатког корена овогодишњег рода најпре
је уговорена на 38 евроценти, што је било више од 4,5 динара, па је у
септембру, због значајног пада цене шећера и у свету и код нас, спуштена
на 4,1 динар по килограму (уз дигестију 16 одсто, плус ПДВ).
Иначе, ове године све шећеране у Србији продају шећер испод такозване
цене коштања. На велико, дају га и за око 45 динара по килограму, тако
да шећер одавно није био на тако ниским гранама.
Дневник
Нема коментара:
Постави коментар