 |
| Na Dlanu |
Smanjivanje plata i penzija
samo je jedna od deset mera štednje, rekao je ministar finansija Dušan Vujović.
Pitali ste se koliko će vam
uzeti - Ovo je formula za smanjenje penzija
"Sprovešćemo odmah svih
deset mera i računamo da ćemo njima, uz ozbiljan plan za povećanje prihoda, već
u 2015. godini uspeti da smanjimo budžetski deficit za oko 728 miliona evra na
godišnjem nivou, a u 2016. godini za preko milijardu evra", istakao je
Vujović.
Vujović dalje navodi da će
umanjenje zarada svih čiji je poslodavac država, kao i penzija većih od 25.000
dinara, najviše u masi uticati da lagano zaustavljamo trend rasta budžetskog
deficita koji postoji prethodnih godina.
U paketu mera štednje biće i
odluka o zamrzavanju plata u javnom sektoru i penzija, do daljeg, rekao je
Vujović.
Prema njegovim rečima, penzije
će biti smanjivane prema sledećoj formuli: "Kada se od neto iznosa odbije
25.000 dinara koji ne podležu umanjenju, razlika do punog iznosa množi se sa
0,22 i tako dobija tačan iznos umanjenja".
On je naveo primer - ako je
penzija 35.000 dinara, odbije se 25.000 dinara, dok se preostalih 10.000 dinara
pomnoži sa 0,22 odsto i u tom slučaju umanjenje iznosi 2.200, a penzija koju će
taj penzioner dobijati, iznosi 32.800 dinara.
Plate u kompletnom javnom
sektoru, uključujući tu i javna preduzeća, razne agencije, regulatorna tela,
fondove, zavode, umanjiće se po drugačijoj metodologiji.
"Umanjivaće se za 10
odsto sve plate preko 25.000 dinara", rekao je Vujović.
Prema trenutno aktuelnom
planu, kaže ministar, plate preko 100.000 biće umanjene za 15-16 odsto, iako
postoji ideja da za veće plate umanjenje bude u većem procentu, odnosno 20 ili
25 odsto. Vujović dodaje da takva odluka još nije doneta.
Po njemu, zamrzavanje plata i
penzija nije oročeno.
"Sada ne možemo da
oročimo do kada će važiti odluka o zamrzavanju plata i penzija, ali će ona
ostati na snazi onoliko dugo koliko imamo rastući trend budžetskog deficita i
javnog duga", ocenio je Vujović.
Ostaje, kako je rekao
ministar, na snazi i mera zabrane novog zapošljavanja u javnom sektoru, a koja
se primenjuje od početka ove godine.
Ozbiljnije uštede očekuju se i
od refinansiranja aktuelnih, manje povoljnih kredita za koje se Srbija
zadužila, istakao je Vujović.
"Mislim da na ovaj način
mogu da se smanje troškovi države za čak dve milijarde", rekao je Vujović
i dodao da, iako sa tim nije saglasan MMF, on ovo vidi kao izuzetno sigurnu,
takozvanu tvrdu meru.
Vlada računa i na ozbiljne
uštede u sektoru javnih nabavki kod javnih preduzeća, navodi Vujović.
"Cilj nam je da taj
postupak bude jeftiniji i za te forme i za budžet, odnosno da i domaće firme
imaju priliku da pod istim uslovima konkurišu na javnim nabavkama kao
strane", istakao je Vujović.
Vujović je rekao da je plan da
se ozbiljnije smanje i razni materijalni troškovi ministarstava i svih ostalih
budžetskih korisnika.
Osim mera ušteda, plan Vlade
zasnovan je i na ozbiljnijem prilivu budžetskih prihoda, rekao je Vujović.
"Umesto povećanja poreza,
u cilju povećanja poreskih prihoda, povećahemo obim naplate. Ako sve firme koje
danas rade u sivoj zoni nateramo da se prijave, manje će trebati ušteda na
drugoj strani", rekao je Vujović.
Budžet je likvidan, ali je
potrebno reagovati što pre, naglasio je Vujović.
Oni koji imaju velike
zemljišne posede više neće moći da računaju na subvencije države, rekao je
Vujović i dodao u vezi toga neće biti kompromisa.
"Nema više oblasti u
kojoj ćemo davati subvencije od kojih nemamo efekte. To se ne odnosi samo na
ove dotacije koje su očigledno zaostale još iz vremena socijalizma, kada smo
možda morali da uvozimo žitarice i ostale kulture. Sada ih imamo dovoljno za
izvoz", rekao je Vujović.
"Zašto bi država davala
20.000 - 30.000 evra nekom ko proizvodi za tržište", kaže ministar.
"Planiramo da u
potpunosti promenimo odnos prema subvencijama", naglasio je Vujović.
Ministar kaže da "ćemo
gledati malo" kako to rade u EU, pošto smo ušli u proces evrointegracija.
"Pametnije je dati
podsticaj onom ko ima malo zemlje, ali je spreman da zaposli još nekog na svom
posedu", smatra Vujović.
Vujović je najavio da će
detalji tih mera biti poznati ovih dana, piše današnji "Blic".
Trošimo mnogo u odnosu na BDP
Vujović izjavio jeda nešto
preko milion penzionera neće biti obuhvaćeno merama stednje, odnosno
snižavanjem penzija i upozorio da se rashodi budžeta moraju smanjiti, jer
trošimo mnogo u odnosu na bruto društveni proizvod (BDP).
Vujović je naveo da javna potrošnja
iznosi oko 45 odsto BDP-a i penjaće se do 49 odsto u narednim godinama.
"To mogu da priušte samo
najrazvijenije zemlje, to još nismo mi. To je previsok nivo i neke troškove
moramo da smanjimo", rekao je Vujović za televiziju Prva.
Vujović je rekao da je ovo što
danas pokušava da uradi vlada rezultat niza dogadjaja u dalekoj i skoroj
prošlosti, a medju brojnim nerešenim problemima su preduzeća u
restrukturiranju.
Govoreći o interesovanju za
privatizaciju 502 društvena preduzeća, za šta je javni poziv objavljen 5.
avgusta, Vujović je naveo da je do sada stiglo više od 1.700 ponuda, ocenjujući
da nisu sve one idealne, ali postoji veći odziv nego što se očekivalo i šansa
da neki giganti, koji su na kolenima, nadju kupca.
Kada je reč o javnom dugu, Vujović
je primetio da su u Srbiji uspostavljeni trendovi koji ne mogu beskonačno da se
nastave, podsećajući da je kumulativno učešće duga u BDP raslo sa sa 20, na 64,
pa na 75 odsto BDP-a.
Na rast javnog duga veliki
uticaj su imale državne garancije javnim preduzećima, za koje niko nije
pretpostavljao da će biti naplaćene, a njihova naplata je sa zadrškom počela da
utiče na budžet, objasnio je Vujović.
Na dlanu
Нема коментара:
Постави коментар