– Кукуруз је до сада скинут са 40 одсто засејаних
површина, берба напредује спорије него претходних година, али ситуација
није алармантна – изјавио је Тањугу директор удружења „Жита Србије”
Вукосав Саковић.
– Очекује се рекордан род кукуруза од осам милиона тона, као и
апсолутни просечни приноси између 7,8 и 8 тона по хектару, што до сада у
Србији нисмо имали.
– Добро је што ове године сигурно нећемо имати проблема с
афлатоксином. Све анализе које смо урадили пре бербе и оне које смо
урадили на 120.000 тона, колико је утоварено у овом периоду и
припремљено за извоз, биле су без икаквих озбиљнијих примедби – истакао
је Саковић, додајући да је садржај афлатоксина знатно испод дозвољеног у
ЕУ.
Он је објаснио да скидање кукукуруза касни јер су сами произвођачи избегавали да беру пошто су чекали да што већи проценат влаге „оде” на самој њиви да не би плаћали изузетно високе трошкове сушења.
– То јесте успорило бербу, али, с друге стране, ево имамо сада дане иза нас и пред нама без кише и то ће помоћи да то што смо пропустили, вероватно и надокнадимо. Комбајни су на њивама и у овом периоду се озбиљно ради – рекао је Саковић, упозоривши на то да треба очекивати одређене проблеме у капацитетима сушара, а у једном тренутку и силоса.
Он је казао да је јављање таквог „уског грла” у обради и смештању кукуруза могуће у случају да временске прилике буду повољне и да берба тече у континуитету, а тај проблем ће бити мање изражен ако кише буду прекидале радове. Наиме, у међувремену, док се усеви осуше, већ убрани кукуруз ће наћи пут или до купца на домаћем тржишту или до извозника, што би донекле растеретило бар тај „силосни” део, навео је Саковић.
Када је реч о сетви пшенице, он је казао да она траје већ месец дана, опет с одређеним закашњењем због временских прилика.
– У овом тренутку могло би се рећи да смо пшеницом засејали око 400.000 хектара, што би требало да буде негде око 60 одсто планираних површина – рекао је Саковић.
Он је указао на то да и код сетве пшенице нешто мало каснимо у односу на претходне године.
Он је објаснио да скидање кукукуруза касни јер су сами произвођачи избегавали да беру пошто су чекали да што већи проценат влаге „оде” на самој њиви да не би плаћали изузетно високе трошкове сушења.
– То јесте успорило бербу, али, с друге стране, ево имамо сада дане иза нас и пред нама без кише и то ће помоћи да то што смо пропустили, вероватно и надокнадимо. Комбајни су на њивама и у овом периоду се озбиљно ради – рекао је Саковић, упозоривши на то да треба очекивати одређене проблеме у капацитетима сушара, а у једном тренутку и силоса.
Он је казао да је јављање таквог „уског грла” у обради и смештању кукуруза могуће у случају да временске прилике буду повољне и да берба тече у континуитету, а тај проблем ће бити мање изражен ако кише буду прекидале радове. Наиме, у међувремену, док се усеви осуше, већ убрани кукуруз ће наћи пут или до купца на домаћем тржишту или до извозника, што би донекле растеретило бар тај „силосни” део, навео је Саковић.
Када је реч о сетви пшенице, он је казао да она траје већ месец дана, опет с одређеним закашњењем због временских прилика.
– У овом тренутку могло би се рећи да смо пшеницом засејали око 400.000 хектара, што би требало да буде негде око 60 одсто планираних површина – рекао је Саковић.
Он је указао на то да и код сетве пшенице нешто мало каснимо у односу на претходне године.
Дневник
Нема коментара:
Постави коментар